Рат британске елите око Брегзита

Жеља да им се рецепти на екрану не угасе подстакла је 160.000 особа да преко интернета потпишу петицију против ове уштеде, а за то вријеме политичари се "убише" да анимирају народ како би у што већем броју изашао 23. јуна на референдум о изласку или останку Велике Британије у Европској унији.

Премијеру Британије Дејвиду Камерону нарочито је стало да се млађи људи, до 40 година, региструју за учешће на “судбоносном“ изјашњавању о Брегзиту, јер су они већински опредјељени за останак Британије у ЕУ, па је одлучио да их позове на референдум и преко друштвених мрежа. Чак се у његовом кабинету размишља да се на “Тиндеру“ (друштвеној мрежи за међусобно упознавање и спајање младих људи) објави политички оглас, нешто као “Остајте овдје, у Европи“-

Недавно је премијер позвао представнике “Фејсбука“ и “Твитера“ у Даунинг стрит како би му они помогли да се седам милиона Британаца млађих од 40 година привуку да гласају.

Чудне су коалиције које спонтано настају пред ово вруће политичко љето на кишовитом Острву. Џереми Корбин (66), љевичарски лидер лабуриста, такође се бори за глас младих, само што овај вишедеценијски мировни активиста мобилише студенте и ђаке на традиционални начин, преко организованих митинга. Донедавно је било незамисливо да ће се лидер Конзервативне странке у било чему сложити са “екстремним љевичарем“, име каквим су торијевци и десно крило лабуриста називали новопеченог челника опозиције Џеремија Корбина.

Сада су и опозициони Корбин и владајући Камерон упрегли своје снаге “за Европу“. Док најпопуларнији конзервативац у земљи, Борис Џонсон, Европску унију упоређује са Хитлеровим пројектом о једној супердржави. Већ се зна, уколико на референдуму побиједи Борисова опција за излазак Британије из Европе, ето бившег градоначелника на челу Конзервативне партије и главног кандидата за новог премијера на сљедећим изборима.

Ово није први пут да се Британци изјашњавају о својој припадности европском континенту. Учланили су се у Европску економску заједницу (ЕЕЗ) 1973, а на референдуму 1975. убедљивих 67 одсто становника гласало је за Европу.

Овога пута прогнозери се не усуђују да унапријед предвиде резултат. Премијер Камерон само до прије неколико дана подржавао је торијевског кандидата за градоначелника Лондона, иако је овај лобирао за брегзит. Ове недјеље на све стране упозорава да је изолационизам увијек доводио до ратова и да је чланство у ЕУ “фундаментални национални интерес“, како би Стари континент остао у миру. Он упозорава на опасност од “ратоборне Русије“ и Исламске државе, позивајући се на безбједносне интересе нације.

Џонсон, са друге стране, оптужује свог партијског колегу да преговарајући у Бриселу није успио у Лондон да донесе вијести о значајнијем ремонту ЕУ. У свом екстравагантном реторичком стилу, Џонсон оптужује европске лидере да “махинацијама хоће да створе државу која ће се звати Европа“ и тврди да Лондон неће имати никаквих економских тешкоћа и да ће наставити да тргује као и до сада са свим земљама.

Елементи античког чојства и јунаштва не изостају у Џонсоновој кампањи. Он је сигуран да ће његова опција побиједити из истог разлога из којег су “Грци побиједили Персијанце у Маратонској бици“.

“Они се боре за застарјелу, апсолутистичку идеологију, а ми се боримо за слободу“, рекао је најизгледнији кандидат за будућег премијера Велике Британије.

Са њим се слаже и Мајкл Гоув, министар правде, који је још прије месец дана упозорио да ће ЕУ ускоро примити Турке, Албанце, Србе - да ће сви они нагрнути на Велику Британију. Само ако се Британија ослободи бриселске бирократије, моћи ће заиста да контролише своје границе, аргумент је брегзитоваца.

У Камероновом табору, међутим, остао је Џорџ Озборн, министар финансија, који тежиште ставља на џепове становника. Уз податак да ће британска трговина у случају изласка земље из Европске уније у наредних 15 година губити по 200 милијарди фунти годишње, Озборн наводи да ће сва домаћинства бити вишеструко угрожена: цијене ће бити још више, примања мања, а број радних мјеста ће се знатно смањити.

У расправи између Гоува и Озборна поједини листови (“Фајненшел тајмс“) стали су на страну министра финансија закључивши да Брегзит има сувише високу цијену, чак и ако се њиме постигне смањење миграције.

Не мањкају ни застрашујући наслови. Прва страна једног листа буквално је експлодирала када је у врх ставила помало измјењене ријечи премијера Дејвида Камерона: “Брегзит повећава ризик од избијања новог свјетског рата, тврди премијер.“ Потом је “Хафингтон пост“ објаснио да је премијеров тон био много суптилнији, али да се Камерон неће љутити што су његове ријечи приказане као језиво застрашујуће.

У помоћ Камерону стигао је из Њујорка где сада води једну међународну организацију и некадашњи министар спољних послова у лабуристичкој влади Дејвид Милибанд. Он упозорава да би напуштање Европске уније за Британију било равно “политичком самоубиству“. Поборнике кампање за брегзит оптужује да подржавају нереалне фантазије.

У свјетском финансијском центру, који је прије недјељу дана добио за градоначелника сина пакистанских имиграната, цјветају и шпијунске и контрашпијунске службе. Тако је процурило да је и краљица врло критички расположена према ЕУ и да је свој став исказала на једном приватном ручку у Бакингемској палати.

Било је то довољно да таблоид “Сан“ опали на првој страни незапамћен рафал у правцу Дејвида Камерона: “Краљица подржава Брегзит“. Прича се да је лично министар правде Мајкл Гоув био то “дубоко грло“. Из Бакингемске палате стигао је деманти: краљица је неутрална, као што је била све ове 63 године откако је на престолу.

Нема везе што ће новине, по свему судећи, бити кажњене због хиперболисаног наслова без икакве ограде. И краљица је, преко таблоида, ушла у ову одлучујућу битку. А неки обични људи још се секирају што више неће моћи да добију све оне бајне кулинарске рецепте преко сајта Би-Би-Си-ја. И што ће морати да се ограниче на британски јеловник.