Европско-турски визни рат

За турског премијера Ахмета Давутоглуа и његов преговарачки тим, 4. мај је био дан за славље.

Савјет Европе предложио је државама-чланицама Европске уније да турским грађанима омогуће путовање без виза у земље шенгенског простора. Хиљаде грађана те евроазијске земље радовало се лакшем пословању или пак лакшем одласку на одмор.

Али, радост је била кратког вијека. Већ сљедећег дана дошло је до ескалације у односима између Ахмета Давутоглуа и предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана. Давутоглу је исте вечери поднио оставку.

Од тада су се неке ствари промијениле. Ердоган је прије свега најавио да Турска неће да реформише своје антитерористичке законе. Тако је одбио један од главних предуслова који је Савјет Европе препоручио земљама-чланицама. Десетог маја Европски парламент је обзанио да се зауставља рад на споразуму о визним олакшицама. Турски министар за европске послове Волкан Бозкир рекао је да је “изгубио наду“ да ће до споразума уопште доћи. То је утисак који дијеле многи грађани Турске на истанбулским улицама.

“Страхујем да у овом тренутку до договора уопште неће доћи“, каже апотекар Берин Ерди. “И надам се да то није дио споразума са ЕУ о избјеглицама. Никада не би смјело да се догоди да избјеглице буду на столу као преговарачко средство. То је нељудски“, каже Ердин. “Он (Ердоган, прим. ред.) ради само за себе. Њега не интересују визе, он се интересује само за то да нико не дође до толике власти да може да му стане на пут.“

Крај договора?

Давутоглуова оставка је чини се наговјештај краја споразума о визним олакшицама, који би Турцима омогућио слободна путовања у Европу. Националистички талас долази из владајуће Странке правде и развоја . Споразум о визним олакшицама раније је био планиран као дио опсежнијег споразума између Турске и ЕУ. Њиме би се омогућило Европској унији да избјеглице које преко Егејског мора прелазе у Грчку врати у Турску. Тако би Турска била “чувар на капији Европе“.

Бурхан Кузу, један од главних Ердоганових савјетника, запријетио је да ће у случају да Европа не успије да Турској понуди визне олакшице, Анкара да “пошаље избјеглице“. Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу један је од највећих критичара европских захтјева за реформом антитерористичког закона. “То да се нама говори да би требало да реформишемо антитерористички закон у вријеме када се боримо против ПКК и 'Исламске државе', граничи се са подршком тероризму“, рекао је он почетком седмице у Бечу на састанку с турским привредницима. “Пред таквим захтјевима нећемо никада попустити.“

И листови блиски влади у Анкари промијенили су гледиште када је ријеч о споразуму о визним олакшицама. “Они који су заказали у хуманитарним стварима, покушавају да створе слабе тачке у борби Турске с пријетњама које за циљ имају интегритет наше земље“, пише Ибрахим Карагул из владајућој странци блиског листа “Јени Сафак“.

Бриге око “турског азилантског таласа“

“Садашња дефиниција тероризма у Турској је сувише широка“, указује Озан Саркар, директор приватне фирме која у Турској сарађује с међународним инвеститорима. “Проблем је тај што неко ко је у Турској окарактерисан као терориста, у ЕУ може комотно да поднесе захтјев за азил. Европска унија пак наводи да Турска мора да се придржава својих правила, дијелом из страха од турског азилантског таласа“, објашњава Саркар.

Ердоган најавио да Турска неће да реформише своје антитерористичке законе

Након војног пуча у Турској 1980, на хиљаде политичких избјеглица затражило је уточиште у Европи. Многи и данас живе у Европи. Саркар такође подсјећа на вријеме пре пуча, када Турцима за највећи број европских земаља нису биле потребне визе. Након пуча дошло је до промјена.

А откада је 1995. Турска приступила царинској унији са ЕУ, турска влада је непрестано покушавала да издејствује попуштање тих ограничења. “Наравно да су визне олакшице важан политички циљ за сваког турског политичара, без обзира на то ко је на власти. Ердоган је стално наглашавао да о томе преговара и онда је дошао Давутоглу и доспио у центар пажње“, каже Саркар. “Ердоган је позицији предсједника дао много више овлашћења него што тој позицији историјски припада“, додаје Серкар. “Он је први директно изабрани предсједник земље. Међутим, он је допринео оставци премијера који ће бити биран тек у новембру. А то је неочекивано ширење његове моћи.“