Поподне резултати предсједничких избора у Аустрији
Према привременим прелиминарним резултатима, које је објавило Министарство унутрашњих послова, кандидат Слободарске партије Аустрије (ФПО) Норберт Хофер освојио је 51,93 одсто гласова, а независни кандидат Александер ван дер Белен 48,07.
Имајући у виду да 14 одсто, то јест 885.437 гласачких листића које су издате за гласање путем поште, није избројано, а кандидати су, како се процјењује, потпуно изједначени са по 50 одсто.
Хофер је у првом кругу избора био јасни побједник са више од 35 одсто гласова, а Ван дер Белен је тада освојио свега 21 одсто.
Најтјешњу побједу, у историји Друге Републике Аустрије остварио је 1965. Франц Јонас освојивши 50,69 одсто гласова.
Шест година касније он је побиједио на изборима са 52,78 одсто свог јединог противкандидата Курта Валдхајма, који је 15 година каснија исто постао предсједник Аустрије.
Уколико Ван дер Белен побиједи на председничким изборима он би био тек трећи кандидат, који је у послијератној историји Аустрије успио у другом кругу да преокрене гласање у своју корист.
Након што су га медији и међународна јавност, посебно сусједних држава, нападали да је кандидат екстремне диснице Хофер је, послије гласања поручио да је он политичар десне оријентације, али централне деснице, а не екстремне.
Ван дер Белен је страх од доласка ФПО искористио да уједини све снаге које су против деснице око себе, док је Хофер, освојивши огроман број гласова без подршке других партија, показао колика је актуелно снага ФПО на политичкој сцени Аустрије.
Страх многих Аустријанаца, али и међународне јавности од доласка на власт политичара екстремне десне политичке опције није најразумљивији имајући у виду да је у Аустрији дужност предсједника, у два мандата, обављао Курт Валдхајм, који је имао доказану нацистичку прошлост, а и с том прошлошћу био је и шеф УН.
Исход јучерашњих избора јасно показује подијељеност друштва у Аустрији, између оних који желе промјене због незадовољства дугодгодишњом владавином “велике“ коалиције, и оних који се плаше промјена и повратку у десничарску прошлост.
Незадовољство радом владе је испољено у првом кругу када су кандидати Социјалдемократске партије (СПО) и Народне странке (ОВП) освојили по свега нешто испод 12 одсто.
Долазак на једну високу државну функцију странке десне оријентације плаши европске земље, јер у готово свим расте њихова популарност, али је само у Аустрији ФПО успјела да достигне популарност вишу од 30 одсто.
ФПО се често приказује као странка која би могла да угрози ЕУ, али је она партија која критикује актуелно стање у Унији и жели већа овлашћења националних држава-чланица.
Кандидат ФПО за предсједника Хофер је у интервјуу Танугу уочи избора јасно поручио да је ЕУ пројекат који има будућност, који је најважнији мировни и економски пројекат на старом континенту.