Њемачка- За избјеглице потребно 93 милијарде евра до 2020. године
Иако је Њемачка осмислила план финансирања за избјеглице, средства намијењена савезним државама и општинама су недовољна и они траже да се терет равномерније распореди између њих и савезне владе.
У Њемачку је прошле године према процјенама дошло више од милион избјеглица, а њемачко Министарство финансија рачуна да ће за збрињавање избјеглица до 2020. године бити потребно 93,6 милијарди евра.
Тај новац биће издвојен за смјештај, интеграцију, али и за борбу против разлога због којих људи напуштају ратна подручја, преноси Радио Дојче веле.
Министарство финансија процјењује да ће ове године у Њемачку доћи 600.000 избјеглица. Идуће године, тај број би требало да износи 400.000, а сљедећих година 300.000 годишње. Прошле године је у Систему за регистрацију и расподелу избјеглица регистровано више од милион избјеглица. Од тога је 477.000 затражило азил, наводи се у прилогу њемачког радија.
Њемачким законом је регулисано да потражиоци азила добијају све што им је потребно за живот: храну, одјећу, лијекове и апарате за домаћинство. У прихватним центрима самци умјесто тога мјесечно добијају 135 евра. Уколико потражиоци азила више не живе у прихватним центрима, мјесечно добијају 354 евра. Осим тога, држава преузима станарину и остале трошкове.
Од новембра 2015. године потражиоци азила и особе које имају тзв. “трпљени боравак“ и које имају “добре перспективе да добију право боравка“ имају могућност похађања курсева интеграције.
Ти курсеви, се, додаје Дојче веле, састоје од курса њемачког језика, 600 школских часова, као и тзв. курса оријентације, који траје 60 школских часова. Полазници курса интеграције на крају би требало да говоре њемачки језик на том нивоу да могу без проблема да почну да раде у неком предузећу.
У међувремену је далеко више заинтересованих за те курсеве него што има слободних места.
Трошкове збрињавања избјеглица у Њемачкој сносе савезна влада и савезне покрајине које новац даље прослијеђују градовима и општинама који финансирају установе за прихватање избјеглица, школовање дјеце-избјеглица или бригу о малољетним избјеглицама које су у Њемачку стигле саме.
Буџети многих општина су кроз те издатке веома оптерећени, наводи се у тексту.
Прошлог септембра њемачка влада је обећала да ће савезним покрајинама, паушално, по избјеглици, да издвоји по 670 евра. Тај износ биће исплаћиван све док та особа прима помоћ регулисану законом о помоћи која се пружа потражиоцима азила.
Међутим, убрзо се испоставило да та сума није довољна и да је савезним покрајинама потребно више новца
Са 670 евра се покрива само 20 одсто суме коју за избјеглице издвајају савезне покрајине, признала је њемачка канцеларка Ангела Меркел када се у априлу састала са премијерима њемачких савезних покрајина.
Зато је, како се наводи, исправан приједлог савезних покрајина и општина о праведној и фер расподјели терета.
Савезне покрајине наиме траже да савезна савезна влада би требало да преузме 50 одсто трошкова, а одговор на то питање требало би да буде донесен на састанку који ће бити одржан 31. маја.
Под посебним су теретом велики градови, преноси Дојче веле.
Урбана подручја и велики градови посебно привлаче избјеглице јер тамо живе њихови сународници и тамо имају боље шансе на тржишту рада.
У главном граду Берлину, који је ионако у финансијским проблемима, сматрају да ће ове године за збрињавање избјеглица морати да издвоје 900 милиона евра. Градски сенат је у буџету планирао само 600 милиона и нада се помоћи савезне ваде.
То ипак не значи да ће држава морати да се задужује јере су приходи од пореза у Немачкој у порасту и могу да покрију трошкове за збрињавање избјеглица, наводи Дојче веле.