КиМ: Вјерски обреди изван џамија, имами самозвани...

Већина џамија на Косову изграђена је самодоприносом грађана који су поднијели захтејве за изградњу џамија, те и уз помоћ Исламске заједнице, али и страних држава као што су Турска и арапске земље, каже Фатмир Иљиази, портпарол главног имама Косова Сабри Бајгоре.

На Косову данас функционише око 750 исламских вјерских објеката. Након рата 1999. године, изграђено је 200 нових џамија и реновирано 218 уништених током рата, кажу званичници из Исламске заједнице Косова.

"Саудијска Арабија је такође имала приступ изградњи нових џамија. Организације које су функционисале на Косову послије рата и које су биле регистроване за деловање су то радиле. Сарађивали смо са удружењима из држава које су признале Косово. Њихова помоћ је била доступна свим општинама на Косову“, каже он.

У сваком случају, Исламска заједница Косова сматра да углавном све ове џамије држи под контролом, осим једне у Драгашу, односно ради се о импровизованом објекту који функционише нелегитимно, и џамије у Ћушки код Пећи, гдје је имам сам себе именовао. О овим објектима обавијештени су безбједносни органи, додаје Иљиази.

Косово, међутим, прецизније Приштина, има потребе за новим џамијама. Након рата у Приштини је било 13 џамија, а данас их је 25. Чести су призори да грађани своје вјерске обреде обављају и у дворишту џамија или на самом путу.

То ипак, оцјењује Иљијази, никоме не треба да даје за право да вјерске ритуале обавља у импровизованим објектима или да себе именује за имама.

Директор урбанизма у Општини Приштина Љибурн Аљиу за РСЕ каже да захтјеви за изградњу џамија у Приштини постоје, а има и случајева када је Општина издала дозволе.

Међутим, он наводи да питање изградње нових вјерских објеката није прецизно законски регулисано. Општина одлучује о изградњи нових џамија или уопште вјерских објеката само на основу захтијева становника одређених подручја.

Аљиу каже да је из Исламске заједнице Косова било захтијева да се приликом планирања нових урбанистичких зона одреди број џамија, али, како додаје, то је било немогуће јер се не може унапред предвидјети вјерска припадност становника који би населили ту зону.

Оваква ситуација, у којој нису тачно прописана правила изградње вјерских објеката, може натјерати појединце и да се самоорганизују због недостатка вјерских објеката, додаје.

"Да ли држава треба да води рачуна о томе, да ли треба да одреди локацију и да гради такве објекте или то треба да буде на захтјев вјерских заједница? То су питања политичке природе, али су одређена и Уставом - Косово је лаичка држава, признаје вјерске слободе, али не може да одреди и организује питања у вези религије. То су одвојена питања. Исламска заједница може да се организује и да поднесе захтјеве, али с друге стране, постоје законске препреке око регулисања гдје и како могу да се граде вјерски објекти, на колико становника, који је поступак и др.“, наводи Аљиу.

С друге стране, из Центра за безбједносне студије на Косову кажу да је полиција Косова успјела да идентификује илегалне локације у којима су се обављали вјерски ритуали.

Скендер Пертеши из овог центра наводи да су током 2014. и 2015. затворене све илегалне џамије на Косову, али, како додаје, то не искључује могућност илегалног организовања појединаца на приватним локацијама.

“Могуће је да се на сумњивим мјестима, у приватним становима, организују предавања или тренинзи, али вјерујем да Полиција Косова то држи под контролом”, казао је он.

Пертеши потврђује да постоје одређене локације где ИЗК нема контролу, као што је један случај у Качанику, те Витини и Пећи, гдје Савјет Исламске заједнице не сарађује најбоље са имамима.

"Забрињавајуће је што се неки имами који сматрају да имају напредне ставове и други који себе називају конзервативним противе сарадњи са ИЗК. Обично се међусобно оптужују да је ИЗК одговорна за ширење наислног екстремизма или радикализма, или за ширење тзв. радикалног ислама на Косову. У сваком случају, ради се и личним проблемима међу имамима, било због финансијске контроле или др. Али, несарадња унутар ИЗК може да бити велика препрека безбједносним структурама и цивилном друштву у борби против екстремизма и радикализма“, сматра Пертеши.

Иначе, Основни суд у Урошевцу осудио је на 10 година затвора Зећирја Ћазимија, бившег имама Ел-Кудус џамије у Гњилану. Он је оптужен да је злоупотребио службену дужност имама, тако што је јавно ширио мржњу, нетрпељивост међу различитим расним, етничким и верским групама. У једном видеу, објављеном на Yоутубе 2013. године, рекао је да је "крв невјерника најбоље наше пиће".
(РСЕ)