Закон о заштити података кочи исплату старе штедње Љубљанске банке
"Новац за исплату су спремне и чекају на рачуну у Словенији, али прије тога ми морамо добити документацију депозита сваког штедише, а то нам власти не дају, јер по закону немају право да дају податке својих грађана. Разумијем грађане, али ми смо спремни, само чекамо од бх. стране да потврди када одабрана фирма може доћи и скенирати све податке из архиве у Сарајеву и послати нам их", рекао је Грмек.
Он каже да након тога слиједи обрада података, њихова провјера, зарачунавање камате те закључак управног поступка. "Након свега наведеног, у року од 30 дана новац би требало да буде на рачунима штедиша без икаквих потешкоћа", каже он.
Нажалост, да грађани неће тако брзо дочекати свој тешко зарађени новац, потврђује и некоординисаност надлежних. Наиме, из Министарства финансија БиХ кажу да је права адреса за ово питање Министарство иностраних послова с обзиром на то да се ради о спровођењу пресуде Европског суда за људска права коју прате они и Савјет министара.
На другој страни, из Министарства иностраних послова телефонски су нам поручили како је ресор финансија задужен за стару девизну штедњу. А о очају у којем се налазе грађани који чекају исплату својих уштеђевина најбоље свједочи случај Реџепа Бајрамовића, који се прекјуче попео на кров словеначке амбасаде и пријетио да ће скочити.
Из Удружења грађана за поврат старе девизне штедње у БиХ и дијаспори кажу да потраживања из ФБиХ коче исплату, јер је у овом ентитету било дозвољено трговати папирима Љубљанске банке, што је довело до разних махинација.
"Проблем је у Федерацији БиХ, моћници су папирима девизне штедње Лјубљанске банке покуповали акције предузећа, извршили разне приватизације и слично, а сад хоће поново да их наплате. Наравно, Словенци то не дају, они хоће чисте рачуне и да се тачно зна коме треба бити исплаћено, а коме не, па ће и почети исплату", каже Светозар Нишић, предсједник Управног одбора овог удружења, којем је у Словенији остало 300.000 КМ, а у Југобанци 97.000 евра главнице, без двадесетогодишње камате.
Према његовим информацијама, укупна сума коју потражују ојађене штедише из БиХ је нешто око пола милијарде евра. Амила Омерсофтић, предсједница Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ, каже да се бх. штедише налазе у клинчу између двије државе, БиХ и Словеније.
"Ми смо све податке послали, али сада Словенци измишљају неке услове који немају никаквог основа, траже провјеру идентитета, не вјерују личној карти БиХ, чију је копију свако од нас послао одмах, па нема шта неће тражити само да не исплате паре народу", каже Омерсофтићева.
Да ни наши представници у надлежним ресорним министарствима нису превише ангажовани на овом пољу, показује и чињеница да штедише уопште немају информацију који су то нови услови које је словеначка страна тражила од БиХ.
"Они су тражили неке податке, али не од нас него од државе, а држава неће ништа да каже, када год смо их питали и тражили информације, одговор нисмо добили. Ми чак не знамо ни најмањи детаљ из њихових захтјева", огорчено и љуто прича Омерсофтићева, коју је информација да су представници БиХ прије неких 15 дана имали састанак са словеначким изасланицима изненадила, јер удружења о састанку нису имала информацију.