"Празник безначајности" Милана Кундере
Према ријечима Александра Илића, аутора поговора "Сјетна и весела фантазмагорија Милана Кундере", ово дјело не би требало да изненади бројне Кундерине поштоваоце да се он труди да и у овај роман унесе елеменат неозбиљности.
У "Празнику безначајности" Кундера коначно остварује свој дуго сањани естетски сан: да освијетли најозбиљније проблеме, а не напише ниједну озбиљну ријеч, да фасциниран стварношћу савременог свијета ипак узмакне сваком реализму, оцијенио је Илић.
Према његовим ријечима, читаоци ће у роману наћи три равни значења. Прво је превасходно хуморно и Кундера нас упознаје с четворком париских другара. Ови јунаци представљају позитивни оквир даљих збивања и формирања значења у роману, а сљједеће двије равни значења Кундера се окреће испитивању бића, смисла, како индивидуалног тако и друштвено - историјског постојања.
"Писац призива духове Стаљина, Калињина, Хрушшчова и Жданова, претварајући ужас тоталитаризма у урнебесну лакрдију. Управо је у трећој равни значења романа Кундера показао да смијех разара моћ", истакао је Илић.
Насупрот "озбиљности великих истина", Кундера ироницчо истиче: "Безначајност, пријатељу и то вам је суштина постојања. Она нас прати свуда и увијек. Присутна је чак и тамо гдје нико не жели да је види: у ужасима, у крвавим борбама, у највећим несрећама".
Истражујући апсурдни свијет човјека и историје, Кундера роман и завршава са осмјехом и поручује да је "потребна храброст да се она препозна у тако драматичним условима и да се назове својим именом. Али њу не треба само препознати, безначајност морамо научити да волимо."
Кундера је чешког поријекла, а живео је у егзилу у Француској од 1975. и тамо добио држављанство 1981. Комунистичка власт у Чехословачкој је забрањивала његове књиге све до Плишане револуције 1989. године.
Неколико његових књига је веома успјешно екранизовано.