Може ли читање да нас учини срећним?
Читање је магија коју не поседује ниједна друга људска дјелатност зато што једнако ангажује и наш когнитивни рационални дио и наше емоције, али и нашу креативност јер читалац мора да има способност да замишља, повезује и надграђује текст, за разлику, рецимо, од гледалаца филма или позоришне представе који само реагују, јер су понуђена слика и прича, па чак и изглед и понашање ликова, потпуно дефинисани од стране аутора. Зато неки тврде да су сви пасионирани читачи потенцијални писци, док нико никад није тврдио да су филмофили потенцијални филмски редитељи. Зато што је читалац уједно и стваралац.
Читање је постало и истински облик лијечења или нова врста психотерапије која се назива библиотерапијом или терапија читањем. Постоје стручњаци који ће вам препоручити љековите књиге за свако ваше емотивно стање... Ако сте депресивни, ако сте без наде, ако сте остављени, ако сте жалосни, ако сте заљубљени, ако сте изгубљени, ако патите, за сваку ствар библо-терапеути ће вам понудити ауторе и књиге који ће вам помоћи да схватите или превазиђете своје тренутно стање.
Ова метода није нова. Књиге су одувијек биле "човјеков најбољи пријатељ". Књиге нам пружају могућност да причамо са људима из прошлости, са стручњацима који нам могу помоћи, са људима из других култура које можда никада нећемо физички посјетити, али од којих можемо да научимо различито сагледавање и тумачење свијета. Са књигама можемо да путујемо, често, боље и потпуније него у стварности. Можемо да ходамо "кроз пустињу и прашуму", или у средиште земље, можемо да путујемо кроз вријеме, да водимо ратове, да освајамо нове свемирске просторе, или да се дружимо са моћнима, мудрима, заљубљенима, богатима, или оним другима. Можемо шта год хоћемо. Могућности су непрегледне...
И зато су нам потребни водичи да нас усмјере. Библиотекари или библио-терапеути. Библиотерапеути тврде да је читање веома важно и за развој имагинације. У свијету у коме нам је све дато, задато, 3Д реално, постоји велика опасност да заборавимо да маштамо. Машта и способност замишљања је као и свака друга способност : ако се не увјежбава, закржља. Читање је најбоља вјежба за замишљање. Читајући, ми сами претварамо знакове слова, зарезе, тачке и ријечи у слике, ликове и призоре. Кад читамо, ми замишљамо. Замишљамо свијетове, људе, васионе, просторе, вијекове. Кад читамо, ми причамо са писцима. И тако видимо да нисмо сами, да "ниједан човјек није острво" (Џон Дон), да су и прошли свјетови и давно несатале цивилизације и људи још увијек ту, повезани са нама данас, да можемо да их видимо, чујемо и осјетимо, јер су нам оставили књиге или записе, оставили су приче. И тако читајући, и само читајући, свако од нас одраста и схвата да смо дио нечег много већег и врједнијег од нас самих. Да смо дио универзума, историје и велике мистерије човјечанства. Ако постоји рај, говорио је Борхес, велики љубитељ књига, библиотека и мистерије читања, онда је рај сигурно једна непрегледна Библиотека. За оне који воле да читају, библиотека заиста јесте једини рај на земљи. Мјесто на које може да се побјегне, да се лута, да се машта и да се сазнаје. Једино мјесто чија су бројна блага, сложена по полицама, доступна свима, без разлике. Довољно је само да знате да читате.
Читање је лијек за све. Читајте књиге макар само пола сата на дан, и више никада нећете бити ни сами, ни без наде, ни без савјета, ни без пријатеља. Читајте и свијет вам више никад неће дјеловати неприступачно и самотно.
Кажу да највећи филозоф свога времена Кант никада није напустио мало мјесто у коме је рођен. Па, ипак је откључао многе тајне универзума. И без путовања сазнавао је о свијету, читајући и мислећи.
Вратимо се љековитом читању да бисмо вјежбали способност замишљања од кога, готове слике, и унапријед упаковане и пробране информације Иитернета покушавају да нас одуче.
И на крају, највећа тајна читања: читањем понекад стичемо нове и, можда, најзанимљивије пријатеље.