У Србији плагијатори остају без звања и посла
Недостаци у пракси који су се појављивали током година, сада остају за академском заједницом. Пошто га је Сенат усвојио, дуго очекивани Правилник о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, ступа на снагу по објављивању у Гласнику Универзитета у Београду.
"Оно што је најважније то је да су процедуре прописане, јер недостатак процедура је био највећи проблем на универзитету. Сада имамо целокупан скуп докумената по којима мора да се поступа", каже ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић.
Ако се, на примјер, утврди постојање неакадемског понашања, у изради писаних радова, Етичка комисија може предложити и да мјере за повреду Кодекса буду изречене ментору, рецензенту и члановима комисије за писање извјештаја о наставном и научно-истраживачком раду.
"Уколико се установи да је плагијат у питању и да је особа на основу тог плагијата квалификована за одговарајуће звање, онда је једна од мјера да, након одлуке наставно-научног вијећа, декан изрекне одговарајућу мјеру, поготову када је ријеч о докторској дисертацији, подразумијева и одузимање звања", истиче проректор Универзитета у Београду Живан Лазовић.
Усвојени су и Кодекс професионалне етике и Правилник о раду етичких комисија и одбора за професионалну етику Београдског универзитета. Тако су чланови заједнице дужни да своје обавезе извршавају одговорно, савјесно и професионално, недозвољен је сваки облик дискриминације на Универзитету, забрањена је свака врста узнемиравања међу члановима универзитетске заједнице, а они су дужни и да се држе начела непристрасности.