Тројка која ће сада повести остатак ЕУ
Британци су одлучили на напусте Европску унију – шта сада ту има да се дискутује? Има повода за жаљење. Нешто што нам је постало блиско, сада је нестало. Британци су, додуше, увијек били црна овца у европској породици: својеглави, неудобни, са склоношћу ка гунђању. И поред тога, тужно је када вам неко заиста окрене леђа.
Но, сада је тако и са тим мора да се живи. Управо то чине Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Матео Ренци. Није случајно то што су се баш њих троје састали у Берлину како би припремили предстојећи Европски савјет у Бриселу. Њемачка, Француска и Италија су оснивачке чланице ЕЕГ која је била претходница ЕУ, а и три су највеће, дакле, најмногољудније, државе у заједници. Већ и само због тога, оне у овој историјској кризи ЕУ сносе посебну одговорност.
После фактичког иступања Велике Британије, политичка тежина у ЕУ мора да се наново распореди. Њемачка, Француска, и Италија ће преузети водећу улогу.
То прије свега значи да та тројка преосталим 24-им земљама мора да покаже пут којим ће заједница да се избори са предстојећим иступањем Британаца. Једна ствар је сачувати мир, а друга - задржати остатак породице на окупу.
Јасне ријечи упућене Великој Британији су прави почетак. Сасвим је исправно подсјећање да та земља остаје чланица ЕУ са свим правима и обавезама, иако британска влада жели да поднесе захтјев за иступање према члану 50 уговора ЕУ. Исто тако исправно и важно је одбијање свих информативних и формалних прелиминарних преговора и договора. Ту нема шта да се дискутује! Тако је и никако друкчије.
Без текста нас оставља то што Британци заиста хоће да преговарају о иступању из ЕУ и што желе да обезбједе себи што више предности чланства, а да при томе не преузму никакве обавезе. То је не само безобразно, већ и неодговорно. Онај ко поставља такве захтјеве, мора знати да ЕУ на то никада неће пристати. Сада то треба показати за пример. Унутар Уније већ има сувише немира и центрифугалних сила – тако да би и друге земље могле да дођу на идеју о изласку.
Британци морају знати да ће њихово острво већ и из економских разлога и убудуће бити упућено на одржавање тијесних односа са ЕУ. то подразумјева да ће двије стране морати да излазе у сусрет једна другој. Али нико се комуницира радо са партнерима који се понашају дрско. При чему ни 27 земаља још није сложно око тога да ли да казни Британце или да се понаша сасвим прагматично. И о томе ће у Бриселу морати да се поразговара.
Ангела Меркел и њене колеге по дужности из Париза и Рима желе да иду прагматичним путем. И да ЕУ и њеним грађанима пруже нове перспективе. Убудуће ће боље слушати, озбиљно схватати бриге и бити транспарентнији, бржи и флексибилнији - тако гласи порука троје највиших политичара из Берлина. Даће нове импулсе како би било отворено више радних мјеста за младе, спољне границе ЕУ ће бити боље заштићене и привредни раст ће се повећати. ЕУ треба да постане Европа обданишта, музеја и културних институција а не само банака.
Лијепе су то ријечи, али сада треба да услиједе и дјела. Излазак Британаца схватити као шансу – то је најбољи пут да се изборимо са овим губитком. Сваки крај је нови почетак. Звучи отрцано, али је вриједно пажње. А ако успије, Британци ће се једном можда запитати зашто су се 2016. одлучили овако, а не друкчије.