Парастос за Србе убијене у сребреничком селу Брежани
Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих српских цивила и положено је цвијеће уз спомен обиљежје које је након рата подигнуто у овом селу у знак сјећања на страдале.
Цвијеће су положиле делегације Скупштине општине Сребреница, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила ове општине.
За овај злочин, као ни за остале злочине над Србима сребреничког краја, још нико није одговорао пред судовима, иако су жртве убијане на најсвирепији начин.
- Прије 24 године нападнуто је ово српско село и побијени су цивили на својим огњиштима. Овдје се десио стравичан злочин над српским народом и болно је што за то још нико није одговарао. Ово је један у низу злочина без казне почињених над Србима овог краја - рекао је на данашњем помену предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Младен Грујичић.
Он је истакао да неће одустати од борбе за истину и правду и да ће судови у БиХ морати да прихвате чињеницу да је на подручју Сребренице страдао и српски народ, а не само бошњачки, каква се слика једнострано намеће свијету.
Према његовој оцјени, различити аршини и неравномјеран однос Тужилаштва и Суда БиХ уносе неповјерење у институције државе, погоршавају међунационалне односе и спречавају изношење истине о ратним збивањима и српским страдањима, а без тога нема помирења и повјерења међу народима.
- Какав је однос Суда БиХ према српским жртвама најбоље показује најсвјежији примјер прекида суђења Насеру Орићу и тражење да се свједок прогласи болесним и неурачунљивим како би се спријечило његово свједочење о злочинима које је предводио, наређивао и починио Орић и његови сљедбеници. То је недопустиво - оцијенио је Грујичић.
Чим се увиди да ће неки свједок потврдити оптужбе против починилаца злочина над Србима, каже Грујичић, Суд тражи било какав разлог да прекине и одгоди суђење тражећи нове доказе и начин да се оптужени ослободе одговорности са већ клишираним образложењем - "због недостатка доказа".
- Убијали су све што су стигли - жене, дјецу и старце да би протјерали све што је српско са овог подручја и етнички очистили сребреничку општину. Хашки трибунал и правосуђе БиХ, који су очито формирани да само суде Србима, мораће да почну да процесуирају и починиоце злочина у Брежанима и другим српским селима око Сребренице и Братунца - рекао је Грујичић.
Према његовим ријечима, зна се ко су жртве и када су и како убијене, зна се и ко их је убио. "На Тужилштву БиХ је да то документује и подигне оптужницу, па и нађе доказе, ако их евентуално нема довољно, а не да процјењује да нема довољно доказа за подизање оптужница што је срамота правосуђа и лицемјерство невиђено у цивилизованом свијету", истакао је он.
Замјеник начелника сребреничке општине Биљана Ракић изјавила је да Срби никада неће заборавити погинуле и да ће их се увијек сјећати и обиљежавати годишњице и мјеста страдања.
- Наставићемо борбу за правду и да починиоци злочина напокон буду процесуирани и да одговарају. Мора да се убрза процес доласка до правде и одговорности оних који су свирепо убијали цивиле у овом селу зато што су били Срби - рекла је Ракићева.
Обрадин Балчаковић је на тај дан, прије 24 године тешко рањеног брата Живорада пет сати вукао кроз шуму да би га спасао од смрти.
- Било је страшно. Пуцало је са свих страна. Од пуцњаве, урлика, викања, галаме и лупања разним предметима створила се несношљива бука. Упадали су у куће и клали, убијали или палили живе људе у кућама - присјећа се Балчаковић.
Он каже да су неке мјештане ухватили и одвели живе и да се још воде као нестали, као што је његов дјед Станко Милошевић и глувонијеме Гостана и Крстина Лазић.
- Упркос свим напорима и тражењу никада нису откривени њихови посмртни остаци нити је ко одговарао за злочин у овом и осталим српским селима у сребреничкој општини. То уноси додатно неповјерење у институције БиХ и онемогућава процес међунационалног помирење и стварања повјерења међу преосталим становницима ове општин е- каже Балчаковић.
Они који су успјели да преживе овај масакр причају да су муслиманске снаге најприје опколиле село и започеле пуцњаву, уз урлање и убијање свих које су стигли.
Под окриљем ноћи и јутарње магле, те захваљујући познавању терена неки мјештани су успјели да побјегну у околне шумарке или да се сакрију у селу.
Тако сакривени гледали су свирепа убиства недужног становништва - заробљени су мучени, масакрирани и спаљивани и умирали су у највећим мукама.
Најстарија жртва тог масакра био је 88-годишњи Станко Милошевић, а најмлађа 15-годишњи Љубомир Јосиповић. Међу убијенима било је пет жена.
Милева Ранкић преживјела је напад на ово село, али је тог дана остала без синова - двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, као и мужа Милисава.
Милева је изгубила вјеру у правосуђе и очекује да ће оне који су јој на кућном прагу убили супруга и синове стићи Божија правда умјесто земаљске неправде.
- Године пролазе, а нико не реагује и нико не одговара за убијену моју и невину дјецу многих Српкиња - прича ова мајка уздишући и жалећи што умјесто дјеце "Бог није узео њу тога дана".
Милован Милошевић је тог дана остао без деветнаестогодишњег сина Видоја и оца Станка, који је имао 88 година. Због посљедица рањавања тог дана, данас се једва креће уз помоћ штака.
Село Брежани је, као и остала села у Подрињу у која су упале муслиманске снаге, у потпуности опљачкано и спаљено, а више од половине кућа још није обновљено.
У Брежанима данас живи свега педесетак становника, док их је прије рата било 400.