Три сценарија Брегзита:Шта ће радити Брисел, а шта Лондон?

Такође, анализиране су и посљедице које би они могли имати на политику проширења и преговоре земаља кандидата", каже Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике и члан Ужег преговарачког тима за приступање Србије ЕУ.

Према првом сценарију, политичка ситуација у Великој Британији консолидовала би се до краја љета избором новог премијера и започињањем процеса иступања из Европске уније, који би био завршен у року од двије године у складу са интересима обеју страна.

Након само једног дана од Брегзита и захтјева представника Велике Британије у Европском савјету да се због "техничких разлога" одложи отварање поглавља 23 и 24, процес приступања Србије ЕУ већ је успорен. Стога би брзо и ефикасно иступање из Европске уније било најмање болно за земље кандидате.

Према анализи ЦЕП-а, по другом сценарију, политичка сцена у Британији остаје нестабилна, док иступање Британије наступа након дугих и мучних преговора.

Политички консензус око питања приступа изласку Британије из ЕУ није постигнут, отворења питања и немогућност да се испуне предреферендумска обећања доводе до блокаде на обе стране.

У том случају питање је колико би било рационално да Британија предсједава Европском унијом наредне године, како је планирано, с обзиром да би потенцијалне политичке уцјене, блокаде и тензије с обје стране довеле до суспензије преговора о припступању са земљама кандидатима док се иступање Британије не оконча.

У таквој ситуацији било би тешко одржати позитивно расположење јавног мњења према процесу приступања Европској унији и неопходним реформама.

Проналажење "трећег пута", заснованог на тези да је останак Британије у ЕУ најбоља опција за ту земљу, трећи је могући сценарио.

Растући притисак јавности у комбинацији са некомпетентним политичким руководством које заступа Брегзит, доводи до новог референдума или до нових преговора о условима под којима би Британија ипак остала у Европској унији. Након успјешног окончања преговора и останка Британије у ЕУ, политика проширења наставила би да се развија слично као и до сада.

Процес приступања био би оптерећен неразрјешеним билатералним питањима између земаља чланица и појединачних земаља кандидата, прије него посљедицама референдума.

У том случају би Британија, која традиционално подржава политику проширења, привремено успорила овај процес због унутрашњих разлога, а прије свега због обећања датог грађанима у оквиру кампање за Брегзит, гдје је питање проширења стављено у контекст страха од емиграције. Ипак, јасно је да је овај сценарио најмање вјероватан, али га не треба унапријед искључити.

Неминовно успоравање узроковано Брегзитом у сваком случају представља лошу вијест за земље кандидате, барем краткорочно. Ипак, уз изузетак другог сценарија, Брегзит референдум не би требало да остави велике посљедице по процесе реформи у земљама кандидатима, све док политичко руководство наставља да заговара европски пут.

Истраживања указују да су опадајућа подршка вриједностима Европске уније и нерјешена билатерална питања са другим земљама чланицама најзначајнији фактор за подршку чланству у ЕУ, знатно више него унутарња превирања у самој ЕУ. ЕУ након Брегзита може постати функционалнија, али је мало вјероватно да ће постати чвршће повезана с обзиром на различита виђења чланица о томе како ЕУ треба да изгледа у будућности.

Стога би се процес проширења наставио под сличним околностима као и у периоду прије Брегзита.