Голић: Нови модел легализације објеката - понуда која се не одбија
Она је подсјетила да је остало још само шест мјесеци до истека рока за подношење захтјева за легализацију, истичући да је овим законским рјешењем грађанима дата "понуда која се не одбија", прописане су изузетно стимулативне мјере за нелегалне градитеље и више нема потребе за отезањем.
"Годинама смо покушавали ријешити проблем нелегалне градње и легализације бесправно саграђених објеката. Суштина је у томе да је легализација бесправно изграђених објеката у Српској проглашена општим интересом, а кључно је да су цијене којима се плаћа легализација бесправно изграђеног објекта сада одређене законом и готово су симболичне", појаснила је Голићева.
Она је навела да је Законом одређена фиксна накнада која се обавезно плаћа за легализацију, односно у поступку легализације нема ренте и накнаде за уређење грађевинског земљишта.
"Тако за објекте до 100 метара квадратних фиксна накнада износи 100 КМ, за објекте бруто површине од 100 до 200 метра квадратна до 500 КМ, за објекте од 200 до 300 метара квадратних накнада је 1.000 КМ, а стамбено-пословни објекти од 300 до 400 метара квадратних могу се легализовати уз накнаду 2.000 марака", рекла је Голићева за портал "Poligraf.njuz".
Она је напоменула да породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди прве и друге категорије не плаћају ову фиксну надокнаду.
"Сви бесправно саграђени објекти површине веће од 400 метара квадратних, који су грађени у комерцијалне сврхе, немају никакве стимулације. За њих се плаћа редовна цена приликом легализације, у складу са одлукама локалних заједница које и јесу надлежне за спровођење поступка легализације", каже Голићева.
Голићева каже да је један од великих проблема у поступку легализације био у неријешиним имовинско-правним односима. "Сада је прописано да се, ако нису ријешени имовинско-правни односи на земљишту, објекат легализује у простору, односно да се привремено задржи, а грађанин у поступку код Републичке геодетске управе рјешава питање својине на земљишту на којем је изграђен такав објекат", појаснила је она.
Голићева је навела да је највећи број бесправно саграђених објеката саграђен у ратном и поратном периоду као посљедица присилних миграција становништва, додајући да су процедуре за добијање накнадних дозвола за грађење биле прекомпликоване, дуготрајне и скупе.
"Масовна нелегална градња почела је у рату и одмах послије њега. То је била нека врста социјалне потребе, јер је, прије свега, избјегло и расељено становништво рјешавало своје животно питање у новом мјесту становања. Ти људи и данас тешко живе, а новца за легализацију, у већини случајева нису имали",
рекла је Голићева.
Према раније рађеним процјенама, у Републици Српској је било 87.000 бесправно саграђених објеката, а Бањалука и Приједор су предњачили по броју објеката који су саграђени без законом прописаних дозвола.
У Административној служби града Бањалука не располажу прецизним подацима о броју бесправно саграђених објеката, али према њиховим процјенама, тај број се креће од 10.000 до 20.000 објеката.
Од 2008. године поднесено је 12.596 захтјева за легализацију, а до сада су ријешена 7.362 захтјева, од чега се око 3.450 односи на издате грађевинске дозволе. Од почетка године поднесена су 1.393 нова захтјева за легализацију.
Према подацима Одјељења за просторно уређење и Службе за инспекцијске послове Приједора, претпоставља се да на подручју овог града има око 5.000 нелегално изграђених објеката. Од 2010. године поднесено је укупно 3.405 захтјева за легализацију, а ријешено 2.258 захтјева.