latinica  ћирилица
02/07/2016 |  17:55 ⇒ 03/07/2016 | 00:18 | Аутор: РТРС

Нелогичности пописа-како је могуће да гласача има готово колико и становника? (ВИДЕО)

Да је попис у БиХ политичко питање показују подаци по којима гласача имамо готово колико и грађана.
Грађани - Фото: РТРС
ГрађаниФото: РТРС

Тако у БиХ има око 3.531.000 становника, само 186.000 више него бирача.

Потпуни апсурд је да поједине општине имају готово једнак број становника и бирача.

Поређење бирачких спискова и резултала пописа ирелевантно је и не даје одговарајуће резултате, истичу демографи.

Међународни стандари кажу, становник је онај ко најмање дванаест мјесеци прије објављивања датума пописа живи у неком мјесту.

Ипак, резултати показују да је 196.000 нерезидената, ипак обухваћено пописом. Тако је, практично, други највећи град у БиХ условно речено, "лажни" град нерезидената, који не би требало да се нађу у овом збиру.

Ако нисмо добили тачне резултате, стручњаци питају, коме ће служити овакви подаци?

Сарајево, са више од 275.000 становника најбројнији је град у БиХ. Њега би по резутатима пописа требло бар бројчано да слиједи град нерезидената којих је готово 200 000.

Демограф Александар Чавић каже, јефтиније, а готово да се може рећи и поузданије било би да је рађена процјена, а не попис становништва, јер одступање од чак 10% доводи нас у ситуацију да је попис сведен на ниво, могло би се рећи, лоше процјене.

Демографе не чуди чињеница да гласача имамо готово колико и становника.

На ЦИК-овом списку велики број је оних који не живе у БиХ. Чавић истиче да то и не чуди, јер смо емиграционо подручје. Ипак, наводи, не може се говорити о релевантности података по којима у појединим општинама има готово једнак број становника и бирача. Наводи- узме ли се податак о броју дјеце у претшколским и школским установама, јасно је да је дио њих изостао у резултатима пописа.

Демограф Стево Пашалић каже да би малољетника у БиХ требало би да је око 700.000. Нерезидената је било и међу њима. А различити подаци, истог Завода за статистику БиХ то потврђују.

- Један упечатљив индикатор у попису јесте у контигенту основних школа, основаца- дјеце од 6 до 15 година. По попису их има 344.000, према подацима истог завода за статистику БиХ за 2013/2014. школску годину основаца је било 302.000. Значи да је око 42.000 ученика нерезидената који се могу убројати у тај број од 196.000, појашњава Пашалић.


Александар Радета, бивши предсједник Градске изборне комисије у Бањалуци, граду у којем по попису бирача има 188.000, становника 185.000, каже неколико је разлога за овакве параметре. Става је како би малољетних лица по тренутној демографској слици требло да је око 1/4 становника.

Додаје да сви држављани БиХ имају право гласа без обзира што деценијама нису њени становници и живе у иностранству. Става је и да одређен дио становника није ни пописан: "Проблем је што ди становници нису ни пописани. У Бањалуци рацимо имате много непописаног становништва нпр. станодавцџи нису пријавили своје станаре, јер не плаћају порез па они нису ни пописани."

Демографи сматрају да су нелогичности бројне и неоправдане, а нетачни подаци неће никоме користити.

Само једно нико не оспорава, да постајемо све старије становништво и да нас је милион необразованих.

То, међутим, очигледно никог не брине.