Обиљежено страдање Срба у Загонима и Крњићима (ФОТО)
Чланови породица настрадалих, комшије и пријатељи окадили су гробове и прислужили свијеће за покој душа настрадалих, а биће положено је и цвијеће код централног спомен-крста.
Напад на Загоне почео је око 15.00 часова када је већина становништва била на њивама и сакупљала љетину, односно косила и купила сијено, за разлику од напада на остала српска села на подручју општина Братунац и Сребреница, која су муслиманске снаге нападале у раним јутарњим часовима.
Муслиманске снаге упале су у село и убијале цивиле на њивама, а неке су затекли у кућама гдје су их масакрирали и поклали.
За злочин почињен над Србима у Загонима још нико није одговарао, као ни за остале злочине које су муслиманске снаге починиле у Подрињу.
Организатор сјећања на српске жртве из Загона је Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац.
ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ КРЊИЋА
У Цркви Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи данас је служен парастос за 24 мјештана тог села које су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. јула 1992. године.
Осим парастоса, прислужене су свијеће за покој душа убијених Срба, већином цивила, положено је и цвијеће уз споменик који су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли својим настрадалим сродницима и комшијама у порти овдашње цркве.
Тиме је одата дужна почаст настрадалим и обиљежене 24 године од свирепог убиства невиних становника овог српског села.
Предсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић рекао је да ће учесници данашњег скупа поново подсјетити јавност, те Тужилаштво и Суд БиХ на српска страдања у и око Сребренице и на злочине које су починиле муслиманске снаге над Србима.
"Срамотно је да за толике масовне злочине ни након 24 године нико није одговарао", нагласио је Миловановић.
Он је подсјетио да су муслиманске снаге из Сребренице, настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, упале 5. јула 1992. године у мирно српско село Крњиће, гђе су поубијале све становнике које су стигли. Већином су то били старији цивили.
Као и у осталим српским селима око Сребренице, у муслиманском нападу опљачкана је сва покретна имовина, а попаљена и уништена непокретна имовина.
Почевши етничко чишћење српског становништва са простора око Сребренице и Братунца у априлу 1992. године, прије Крњића, муслиманске формације су током маја и јуна те године извршиле етничко чишћење и уништиле српска села Гниону, Гостиљ, Студенац, Виогор, Ковачице, Осредак, Чумавиће, Ораховице, Пећишта, Бојну, Карно, више села на простору Осата, те Ратковиће, Брежане и још десетак заселака, убијајући српско становништво које се није успјело склонити и побјећи.
"Осим одавања дужне поште настрадалим, ово је прилика да се подсјетимо на српска страдања и да не дозволимо да се жртве и та страдања забораве и понове као што се понавља српском народу кроз историју", рекао је Миловановић.