Извјештај након истраге: ММФ био слаб на Грчку, а није смио
То је саопштено у Вашингтону у независној интерној истрази те институције.
"Без обзира на основаност коначне одлуке, сам процес доношења те одлуке имао је слабости чиме се створила идеја да ММФ има другачији однос према Европи", саопштила је "Независна канцеларија за евалуацију" (ИМФ) контролно тијело које надзире рад ММФ.
ММФ се прикључио Европљанима да помогне Грчкој у додјели највећег зајма у својој историји, од 30 милијарди евра, након чега су усљедила још два, 2012. и 2015. године, али Грчка и поред тога није успјела да изађе из рецесије.
У извјештају ИМФ се наводи да ММФ је 2010. године одлучио да промијени једно од својих основних и златних правила јер није тражио од Грчке да претходно смањи свој јавни дуг, упркос сумњама о његовој одрживости, што ММФ до тада није чинио.
"Тај процес промјене (правила) удаљио се од уобичајеног модела консултације ММФ-а у којем се тако важне одлуке доносе послије веома темељног разматрања", наводи се у извјештају.
Управни одбор ММФ-а, које чине земље чланице, у случају Грчке је имао само "улогу фасаде", док је управа ММФ-а коју је тада водио Доминик Строс-Кан водила преговоре упркос "општем скепитицизму" осталих званичника.
У извјештају се додаје да су отворене консултације омогућиле да се смањи "свака перцепција да је ММФ иза кулиса попустио пред европским интересима".
Ипак, обавезе које је обећала Грчка, донијеле су велику промјену у ММФ-у који никада није помагао некој индустријализованој земљи, и топ још оној која је се налази у некој монетарној унији, као што је еврозона.
ММФ сматра да је помагање Грчкој без смањења јавног дуга, довело до увођења строгих мјера штедње, чиме је дошло до пада производње и смањења подршке народа према тој помоћи.
Контролно тијело ИМФ је на крају извјештају позвало ММФ да промијени процедуре давања зајма како би се смањила могућност "политичке интервенције у тој земљи" - Грчкој.
Генерална директорка ММФ-а Кристин Лагард негирала је било какав недостатак независности у одлућивању ММФ, бранећи одлуку о Грчкој као акцију суочавања с кризом без преседана у еврозони.