latinica  ћирилица
18/08/2016 |  07:43 | Аутор: СРНА

Прослава славе Храма Преображења Господњег

Обиљежавање славе Храма Преображења Господњег у Сарајеву почеће вечерњим богослужењем, најавио је парох долачки Чедомир Ђелмо.
Црква Светог Преображења, Сарајево (фото: commons.wikimedia.org) -
Црква Светог Преображења, Сарајево (фото: commons.wikimedia.org)

Вечерње богослужење почеће у 17 часова, а у сутра - на празник Преображења Господњег Света литургија биће служена у 9.00 часова. По завршетку литургије биће обављени трократни опход око храма, освештано грожђе и обављен славски обред, након чега ће услиједити народно весеље.

"Ове године кум храма је начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић. Очекујемо велики број вјерника и свештенства", рекао је Ђелмо и додао да се код Храма Преображења Господњег деценијама на овај празник окупљају православни вјерници из Сарајева и околине.

Ђелмо је напоменуо да је овај вјерски објекат раније чешће био изложен нападима вандала, а да су током ове године украдене двије иконе, једна за Васкрс, а друга мјесец дана касније.

"Полиција је радила увиђај, али, нажалост, ништа није урађено. Тек сада добијамо извјештаје са суда за 2000. и 2001. годину да је случај застарио и да се прекида свака истрага", каже Ђелмо.

Свештеник прича да су вјерници који живе у Сарајеву углавном старије животне доби, који умиру или се исељавају, што потврђују и матичне књиге у којима годишње буде евидентирано више од стотину сахрана и мање од десет крштења.

Ђелмо је истакао да вјерници свакодневно долазе у храм и износе своје муке, те додао да су то углавном пензионери, али да има и оних без примања, јер након рата нису засновали радни однос.

"Прије два мјесеца овдје је у сарадњи са хуманитарном организацијом `Добротвор` почела са радом народна кухиња, што говори о веома тешкој ситуацији", каже парох долачки.

Према његовим ријечима, долазе људи без примања, пензионери чије пензије нису довољне за нормалан живот, па и људи са завршеним факултетима, магистри, јер немају посао.

Храм Преображења Господњег у Сарајеву саграђен је 1940. године од прилога православних Срба парохије Долачке и бројних вјерника из других парохија.

Освештан је 8. септембра 1940. године у присуству Његове светости патријарха српског Гаврила, митрополита дабробосанског Петра, више епископа, свештеника и око 50.000 вјерника.

Два пута је затваран и скрнављен. У периоду од 1941. до 1945. година затворила га је власт Независне Државе Хрватске, а свештенике протјерала. У посљедњем рату храм је био опљачкан.

Обнова је почела 1995. године доласком надлежног пароха и парохијана. Постављена је нова инсталација, завршено осликавање храма, обновљена зидна ограда, очишћена фасада од наталожених тамнина.

Ђелмо каже да је сада приоритет санација крова, који представља веома скупу инвестицију.

"Тешко га је урадити јер није из једног дијела, а урађен је од ћерамиде. Завод за заштиту споменика противи се покривању бакром или лимом, већ инсистира на ћерамиди која се помјера под снијегом, што доводи до прокишњавања. Кров је дијелом саниран, али захтијева израду озбиљнијег пројекта да то буде завршено", рекао је Ђелмо.