Све више Британаца тражи држављанство чланица ЕУ
Та агенција наводи да је 16 амбасада и представништава у Лондону, које је контактирала, одговорило да је забиљежен број захтјева за пасошима или упитима о праву боравка, али да су ти захтјеви посебно упадљиви међу источноевропским државама за које досад скоро уопште није постојало интересовање Британаца.
- Примјетили смо нагло повећање и у броју упита и у броју захтјева - рекао је аташе за штамбу у аустријској амбасади у Лондону.
У првим данима послије референдума било је и до 100 упита на дан, рекао је представник аустријске амбасаде, додајући да је у јулу скоро удвостручен број захтјева за држављанством у односу на исти мјесец прошле године.
У шведској амбасади је број захтјева за држављанство те земље повећан седам пута послије гласања о изласку Велике Британије из ЕУ на референдуму 23. јуна.
Пољска амбасада у Лондону је досад добијала око 100 захтјева годишње, али је већ у првој половини ове године имала 111, док је послије референдума добила скоро 600 упита о држављанству.
Холандска амбасада у Лондону је добила скоро 10 пута више упита у првом мјесецу послије гласање, мада је то послије пало на дупло више од просека.
Повећање је забиљежено и у амбасадама Чешке, Хрватске, Грчке, Словеније, Словачке и Летоније.
Неколико чланица ЕУ с истока Европе је навело да је сада постоји интересовање за њиховим држављанством, док га раније уопште није било.
Бугарска амбасада наводи да ју је контактирало 30 Британаца због држављанства.
- Обично не добијамо овакве захтјеве од држављана Велике Британије, тако да је овај тренд почео послије референдума - рекао је други секретар амбасаде Бугарске Цветин Спасов.
Естонија је навела да је имала "примјетно" повећање у захтјевима, док је Литванска амбасада навела да је послије референдума добила 34 захтјева, док је раније био један до два мјесечно.