latinica  ћирилица
23/08/2016 |  09:06 ⇒ 09:10 | Аутор: СРНА

Аћимовић: Трговинским споразумом САД преузима контролу над Европом?

Далеко од очију јавности воде се тешки преговори између европских држава и САД око потписивања Трансатлантског трговинског споразума који је дуго био обавијен велом тајне, али је однедавно доступан и европарламентацима који у такозваним заштићеним собама могу да се упознају са њим.

У интервјуу Срни амбасадор БиХ у Бриселу Драшко Аћимовић рекао је да би овим трговинским споразумом, према наводима неких дипломата, требало да буде олакшана трговина између Европе и Америке, а самим тим и повећана могућност економског развоја са отварањем нових радних мјеста, а као најважнији аргумент, мада само теоријски, тврде да ће се свакој европској породици повећати стандард за 545 евра годишње.

Други пак, наводи Аћимовић, сматрају да је то дефинитивни крај демократије и политичких система и успостављење власти великих корпорација изнад сваке политичке државе.

"Сам споразум, наводно, задире много дубље од саме трговине и улази у сфере електронске управе, е-здравства, е-услуга и слично, што говори о озбиљности и ширини самог споразума и, наравно, страху држава од губитка самосталности његовим потписивањем", појаснио је дипломата из БиХ.

Он је подсјетио да је недавно објављена и информација да уговор даје могућност утицаја САД на израду закона Европске уније и да је то протумачено да корпорације преузимају контролу над ЕУ парламентом.

"То је изазвало велики шок међу парламентарцима, као и европским државама које сматрају да је то губитак њихових суверенитета и прелазак са политичког, демократског на корпоративно управљање државама, односно да ће велике фирме постати власници држава и самим тим у потпуности потчинити државне интересе својима. Ово су интерпретације људи, упознатих са споразумом, а којих је веома мали број", рекао је Аћимовић.

Портпароли Европске комисије која би, умјесто парламента, требало да преузме водећу улогу у овом процесу, оштро су демантовали све и истичу да се овим споразумом укидају бирократске процедуре између ЕУ и САД и да то треба да донесе Европи додатних 150 милијарди, а САД 120 милијарди прихода и да сама та разлика говори о предностима уговора за Европу.

Међутим, страх изазива тајновитост преговора и нетранспарентост којом се појачавају сумње противника ТТИП који тврде да ће његовим потписом велике међународне корпорације преузети власт у свим државама и то на начин да државе постају гарант њиховог пословања или, у случају да имају губитке и спорове у одређеним државама, оне ће морати да им их надокнаде.

"То говори у прилог теорији да је начин демократског и политичког управљања државама, потписом овог споразума, завршен. Владе ће бити само групе чиновника које ће извршавати зарцтано од својих нових, корпоративних власника", тврде противници ТТИП.

Они наглашавају да ако ово за многе изгледа страшно, то је само један мали дио информација које би се, према овом тајном заштићеном споразуму, у Европи требало да примјењују одлуке као што су, на примјер, да више неће бити никаквих ограничења за ГМО храну, потпуна приватизација здравства, јавних комуналних предузећа... или да више устав неће бити заштита држава него да ће одређени, изабрани међународни судови имати ингеренције изнад њих.

"Борба припадника 'за' и 'против' овог споразума води се све више и то испред, а више иза очију јавности", рекао је Аћимовић.

Према његовим ријечима, одређени ЕУ парламентарци чак изјављују да ће и по цијену прекршене тајне изнијети детаље овог споразума у јавност уз образложењем да је ово крах Европе, док их други оптужују да ће тиме изазвати велики проблем повећању економског раста.

"Истина, као и праве намјере, евидентно је да су дубоко сакривене, али сам факт да се политичари тренутно морају изјаснити у изборним кампањама у својим земљама да ли ће у случају побједе на изборима потписати или не овај споразум, говори о озбиљности и подијељености Европљана, чак и на основу веома малог броја информација које су процуриле у јавност", нагласио је Аћимовић.

На питање како ће се то одразити на БиХ и регион, амбасадор БиХ је напоменуо да је Хрватска, као чланица ЕУ, прва која се суочава са тим питањем и да су неки од њених ЕУ парламентараца већ имали могућност да прочитају споразум, тако да имају највише информација.

"Ускоро ће се суочити са расправом са властитом јавношћу 'за' и 'против' овог споразума, што ће засигурно другим земљама у регији, па тако и БиХ дати могућност укључивања у тему и прије него сама буде укључена у процес", додао је Аћимовић.

Да ли Европа и свијет овим споразумом прелазе у неку бољу или неку страшнију етапу, каже он, показаће будућност. /крај/тп