Стиглиц: Неолиберализам је на издисају
У својој књизи "Евро - како јединствена валута ставља под знак питања будућност Европе", Стиглиц разматра главне недостатке евра и европске економије у цјелини, који стварају огромне проблеме за читав континент и на крају пријете да доведу до катастрофе.
"Омладина није заинтересована за успостављање неолибералног система, она покушава да схвати главну грешку тржишног система, разумијући да је такав економски систем доживео неуспјех. То се односи и на микроекономију и макроекономију", наводи Стиглиц.
Он сматра да се у политичким круговима придржавају истог тог мишљења које, по његовим мишљењу, доминира.
Многи разумију да тржиште не ради тако добро како би жељели, али да власти то не могу да исправе, објашњава Стиглиц, који наставља да негира један од главних принципа неолибералне идеологије - тржиште ради боље ако га оставимо на миру, нерегулисано тржиште много брже доводи до економског раста, а на крају ће то свима ићи у корист.
"Изашли смо из неолибералне еуфорије када смо били сигурни да 'тржиште увијек регулише'. Све што нам је сада потребно је да се властима стави на знање да 'тржиште не регулише увијек'. Сада би боље било ријешити како изаћи на крај са ситуацијом", додао је Стиглиц, који другим ријечима каже да је "неолиберализам умро у развијеним земљама и земљама у развоју".
Од краја осамдесетих година 20. века, неолиберализам - идеја слободне трговине, отворених тржишта, приватизације, дерегулације и смањења државних расхода, усмјерених на повећање улоге приватног сектора, што је, наводно, најбољи начин за стимулацију раста - доминира у систему највеће економије свијета и међународних организација, као што су ММФ и Свјетске банке, наводи Спутњик.
Стиглиц, који је 2001. године добио Нобелову награду “за анализу тржишта са несиметричним информацијама“, постао је један од највећих критичара неолиберализма, изјављујући да “неолибералне еуфорије“, која је захватила свијет осамдесетих година прошлог вијека, више нема ни у траговима, подсјећа та агенција.
Након финансијске кризе 2008. године, додаје се у анализи, у економским и политичким круговима све чешће се чују мишљења да неолибералне идеје нису баш најправилнији пут развоја: посљедњих неколико година нагло је порастао раскол између богатих и сиромашних, о ниском економском расту у многим земљама не треба ни говорити.
"О томе се може говорити и са тачке гледишта политичара, или са научне тачке гледишта. Ипак, како ми се чини, у научним круговима те идеје су одбачене", закључује Стиглиц.