Трибунал одбио захтјев Младићеве одбране за обуставу поступка
У одлуци, коју је потписао предсједавајући судија Алфонс Ори, вијеће наводи да "одбрана није доказала да је прекршено право оптуженог на правично суђење".
"Стога, нема основа да се наложи обустава поступка или да се процес прогласи ништавним", закључило је расправно вијеће.
Бивши командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.
Оптужница у пет тачака Младића терети за прогон, истребљење, убиства, депортације и присилно премјештање, као злочине против човјечности. У додатних пет тачака, Младић је оптужен је и за убиство, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца, као кршење закона и обичаја рата.
Младићева одбрана је крајем јула затражила да поступак буде привремено обустављен или да процес буде проглашен ништавним због "систематске пристрасности" Трибунала на генералову штету.
Одбрана је тај захтјев утемељила на тврдњама да су пристрасни предсједавајући судија Ори и члан вијећа Кристоф Флиге због ранијих осуђујућих пресуда које су изрекли Младићевим подређенима.
За судије Кармел Ађијус и Теодор Мерон, који су и предсједници Трибунала и Механизма који га насљеђује, Младићева одбрана је тврдила да су пристрасни на штету генерала због изјава које су давали прије и послије његовог хапшења, као и осуђујућих пресуда Младићевим сарадницима у чијем су доношењу учествовали као чланови жалбеног вијећа.
Све судије су, по одбрани, тиме генерала Младића унапријед "прогласиле кривим".
Као доказ за "системску пристрасност" Трибунала, Младићеви адвокати навели су и то што су правни сарадници судија већ учествовали у сачињавању пресуде бившем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, који је осуђен за злочине који се Младићу стављају на терет.
Одбијајући тај захтјев, расправно вијеће је установило да је "одбрана пропустила да довољно конкретно објасни како је та наводна пристрасност утицала на право оптуженог на правично суђење".
У данашњој одлуци, судије подсјећају и да је предсједник Трибунала Ађијус раније већ одбило захтјев Младићевих заступника за изузеће судија Орија и Флигеа из расправног вијећа. Судија Ађијус је, такође, оцијенио да још није почео жалбени поступак у процесу генералу Младићу, те да су, зато, беспредметне тврдње одбране да су судије жалбеног већа, које није ни одређено, пристрасне.
Расправно вијеће данас је подсјетило и да је, почетком јула, нагласило да је улога судијских правних сарадника искључиво да пружају помоћ судијама, а да "доношење одлука остаје потпуно у надлежности судија". То што су правни сарадници већ радили у другим предметима "небитно је за непристрасност судија", закључило је вијеће.
Послије данашње одлуке судија, до краја процеса генералу Младићу остаје да оптужба и одбрана до 25. октобра уложе завршне писане поднеске, те да, потом, од 5. до 15. децембра одрже завршне ријечи.
Суђење генералу Младићу почело је у мају 2012, годину дана након што је он, послије 16 година бјекства, био ухапшен у Србији и изручен у Хаг.
Тужилаштво је извођење доказа против Младића завршило у фебруару 2014. Доказни поступак одбране трајао је од маја 2014. до 16. августа ове године.
Према оквирном плану Хашког трибунала, првостепена пресуда генералу Младићу требало би да буде изречена до новембра 2017.