Страх од Трампа и распада Уније прави европску армију?
Циљ је да се отјелотвори најновије гесло лидера ЕУ "Европа штити" и таквим јаким политичким и опипљивим потезом осујете даље растакање Уније и посљедице по Европу могућег доласка Доналда Трампа на предсједнички положај у САД.
"Стварамо одбрамбени Шенген", поручиле су министарке одбране Њемачке и Италије Урсула фон Лејден и Роберта Пиноти, наводећи да ће ту "сталну одбрамбену структуру" чинити тврдо језгро оних чланица Уније које то желе и способне су, а јасно је да најмоћније армије и војне капацитете имају Француска, Њемачка и Италија.
Влада Велике Британије, због чијег изласка из чланства Уније је сад могуће разговарати о "европској одбрани", одмах је поручила да ће, докле год буде у чланству, као и раније стављати вето на ту "европску армију", с образложењем да то значи одвајање од НАТО-а и САД.
У расправи и мислима вођа ЕУ на недавном самиту у Братислави је била и могућност да на предсједничким изборима у Америци побиједи "антиевропски" Доналд Трамп.
Тога се прибојавају многи у ЕУ, јер сматрају да он жели да ослаби савезништво у НАТО, повуче бар дио америчких снага из Европе, доведе у питање ионако спорне преговоре ЕУ и САД о слободној трговини и инвестицијама и више се окрене унутрашњим проблемима Америке него дјеловању у свијету.
Трамп није бирао ријечи у критици, па и погрдним порукама ЕУ и њеним лидерима због избјегличке кризе, неслоге и кризе унутар Уније, па је ЕУ чак назвао "пакленом траљавом кућом", а рекао је и да треба да се најприје види колико су балтичке земље заслужиле да их САД и НАТО бране од неког спољног напада.
Француски предсједник Франсоа Оланд јасно циљајући на страх Европљана од доласка Трампа на власт у Америци, на самиту ЕУ у Братислави без увијања рекао је да "Француска и Европа морају да буду оспособљене да обезбиједе сопствену одбрану у оквиру савезништва у НАТО с америчким партнерима".
"Сви морају знати да, ако САД изаберу да се удаље, Европа мора бити способна да се сама брани", рекао је Оланд.
Француски предсједник, сажимајући и ставове других вођа ЕУ, такође је упозорио да је "Европа на раскрсници између разлабављивања, распада", а да "Европљани траже безбједност и заштиту граница и својих економских и трговинских интереса, исто као и заштиту сопствених вриједности, културе".
Према француско-њемачком плану усвојеном на сусрету вођа ЕУ у Братислави, на уму није истинска "европска армија", нити одвајање од НАТО-а и забијање глоговог колца у стратешко савезништво с Америком, него је циљ обједињавање неких националних војних снага с једним штабом и "оперативним капацитетом".
Ријеч је о јасној ријешености Њемачке, Француске и још неких чланица ЕУ да се обједињавањем дијела националних снага и политичко-војног одлучивања у јединственом штабу у Бриселу, створи далеко збијенија "одбрамбена структура ЕУ" која ће моћи да и изван Европе брани интересе европске двадесетседморице, гдје год они били угрожени.
Замишљена "стална одбрамбена структура", што и правно омогућавају одредбе темељног ЕУ Уговора из Лисабона, била би јединствена мултинационална снага јачине дивизије, а састављена од већ постојећих "борбених група", батаљона који су досад слабо коришћени, а у ствари су европске снаге за брзо реаговање.
Штаб у Бриселу, везан за челницу Европске безбједносне и одбрамбене политике Федерику Могерини, имао би око 100 официра из више земаља, али би кључне политичке одлуке доносио Савјет министара ЕУ, а једном годишње и лидери Уније.
Заштита спољних граница Уније је важан задатак који би имале такве снаге, али и њихово дјеловање у операцијама заустављања терориста, илегалне имиграције и сузбијање гусарских напада на подручју Аденског салива, као и другдје гдје буду угрожени интереси ЕУ.