Половина гласача у САД се нада да ће им дебата помоћи у одлуци

То показују резултати истраживања које је британска агенција спровела заједно са институтом Ипсос, а који су објављени данас, уочи вечерашње дебате у којој ће Трамп и Клинтонова први пут "укрстити копља" пред телевизијским гледаоцима.

Фаворити у трци за Бијелу кућу суочиће се на Хофстра универзитету на Лонг Ајленду у Њујорку, а то ће бити прва од њихове три дебате, за коју се очекује да ће привући чак 100 милиона америчких гледалаца.

Око 50 одсто гласача који ће највероватније изаћи на изборе сматрају да ће им управо те дебате помоћи да донесу одлуку о томе кога да подрже, а 10 одсто међу њима кажу да тренутно нису наклоњени ниједном кандидату, показују резултати најновијег истраживања.

Истовремено, око 39 одсто испитаника не вјерује да ће им дебате помоћи, док 11 одсто њих не зна како ће дебате утицати на њих.

Уз то, 72 одсто испитаника изражавају жељу да модератори укажу када кандидат каже нешто што није истина.

Хилари Клинтон тренутно води према већини националних анкета и у предности је у кључним још неопредјељеним државама као што су Охајо и Сјеверна Каролина, наводи британска агенција.

Према резултатима најновијег истраживања Ројтерса и Ипсоса, Клинтон предњачи у односу на Трампа на националном нивоу за четири одсто.

Међутим, резултати другог истраживања који су јуче објављени показују да су њихове шансе за побједу на предсједничким изборима изједначене.

Многи гласачи се надају да ће вечерашња дебата бити релативно цивилизована, послије вишемјесечних међусобних напада између Трампа и Клинтонове.

У првој кључној дебати нема јасног фаворита, с обзиром на то да и један и други имају слабије и јаче стране, па је питање шта ће од тога превагнути у доношењу одлуке америчких бирача, оцјењује АФП.

Вечерашња дебата ће, поред рекордне гледаности која се очекује, бити историјска у још једном смислу - ниједна жена до сада није учествовала у предсједничким дебатама у САД откако су 1960. године почеле да се одржавају.

Осим што ће учврстити одлуке бирача који су већ опредјељени, дебате могу да утичу на оне гласаче који су и даље неодлучни кад је ријеч о избору насљедника Барака Обаме, а таквих сада има више него прије четири године, односно они чине девет одсто бирача, како показује истраживање телевизије Ен-Би-Си.

Иако Клинтон, кандидаткиња демократа, посједује богато искуство у пословима државног врха и дубоко познавање кад је ријеч о важним питањима, недостаје јој оно што присталице њеног републиканског противкандидата виде као његову аутентичност, при чему он посједује невјероватну способност да "наелектрише људе".

С друге стране, неки експерти сматрају да Трамп, који је у унутарстраначким дебатама пуштао друге кандидате да "једни друге растргну" или прибјегавао "ниским ударцима" и самохваљењу, вечерас неће имати чиме да попуни простор којим ће располагати како би изнио конкретне приједлоге, већ се поставља питање хоће ли он такве приједлоге уопште имати.

У серији од три предсједничке дебате, друга ће бити одржана 9. октобра, а трећа 10 дана касније.