Како Машовић руководи Институтом за нестале - прије подне члан, поподне предсједник (ВИДЕО)
Још од формирања Института за нестале. Од заједничке нам институције, Институт је постао друштво једног лица - вјечног директора Амора Машовића.
Умјесто консензуса као законске обавезе у одлучивању трочланог Колегијума, Машовић самостално, или у договору са хрватским чланом колегијума Марком Јуришићем, одлучује - о приоритетима у ископавању потенцијалних гробница, о стопирању незавршених ексхумација, о сумњивом трошењу буџета.... и тако пуних осам година – прво у редовном мандату. Потом у техничком! Доказа напретек, а суоснивачи и контролори ћуте!
И Наом Чомски, амерички дисидент који је изучавао стратегију манипулације људима имао би шта да научи од Амора Машовића.
Када је стопирао ексхумацију у тузланском насељу Козловац у којем већ два мјесеца људске кости на градилишту ломе машине и газе животиње и људи, чинило се да је Машовић на своја сабрана дјела ставио тачку.
Нажалост, деманти нам је брзо стигао! И не само један! Средином августа за потребе Савјета министара БиХ збрајао је Машовић милионе марака који су му на располагању! За посљедњих пет година сабрао је мало више од 10 милиона марака!
Но, бољи познаваоци математичких операција, који не сједе у Машовићевом кабинету, избројали су чак 16 милиона.
Превара у покушају – рекло би се, за коју вјечити директор не даје образложење ни оснивачу ни новинарима! И новце троши по властитој жељи.
Примјер други: Амор Машовић – до подне члан Колегијума директора, послије подне предсједавајући!
У два дописа упућена нашој медијској кући у којима тражи на уступање видео материјала са локалитета Вучиловац, вјечни директор је доказао да није само лош математичар. Не зна ни да ли је члан Колегијума или предсједавајући.
Сличан примјер биљежили смо и раније. За исти дан Колегијум издаје два акта. Један као предсједавајући потписује Машовић. Други његова вјерна сјенка - Марко Јуришић. А предсједавање, гле чуда – припадало је српском члану.
И нису обичне преписке у питању, већ правилници о финансијском пословању, о којима се, бар ако је судити према доступном дневном реду – на сједници није ни расправљало.
Примјера мешетарења људским костима, документима и новцима у Институту је заиста много – но тиме се бави само српски члан Коелгијума.
Нису реаговали у Савјету министара на наше позиве. Други оснивач – ИЦМП – одавно је чини се од свог накарадног “ремек-дјела” дигао руке. Здушно се труди да сву кривицу пребаци управо на, случајно или намјерно, незаинтересовани Савјет министара: "Ми смо још 2012. године покренули једну акцију са којом смо ишли према Савјету министара када смо предложили читав низ ствари које би унаприједиле рад Института за нестале и чиме би се у извјесној мјери надлежнсоти пренијеле на Савјет министара."
И опет ништа! Савјет министара и глув и нијем! А породице несталих у очају! Траже да се стане на пут Машовићевој самовољи и Институт врати у законске оквире. У супротном ће кажу, покренути иницијативу да се процес тражења несталих врати на ентитетски ниво.
Тузлански Козловац, Сарајевска депонија, Алипашино поље или мост, Казани, Јама Радача ....и још више од 140 захтјева за отпочињањем или наставком ексхумација – мјесецима или годинама склоњени у бх Тужилаштву.
Чекају Аморово или одобрење неког другог сарајевског Машовића.
За то вријеме људске кости прекривају куће, зграде, вјерски објекти, електро – водови....
Има ли краја !?