Прес- Писмо разочараног члана СДС-а
Писмо преносимо у цјелости, без измјена:
"Погрешна политика према Савезу за промјене
Политика према Савезу за промјене од почетка је вођена на погрешан начин. СДС је прихватио све уцјене осталих чланица СЗП, иако објективно гледано, за то није било никаквог разлога. Ријеч је о странкама које у том тренутку нису имале никакву важност. Од самог почетка, СДС се морао постављати као медијатор између зараћених страна унутар СЗП.
С једне стране ПДП који је своју подршку условљавао кандидатуром Иванића, а касније и расподјелом унутар Савјета министара и руководећих кадрова, а с друге стране Српском напредном странком Јована Хаџи Митровића. И једна и друга партија су у том тренутку биле политичке мртве- ПДП на ивици цензуса, а напредњаци на терену нису ни постојали.
И на листи за Народну скупштину РС, СДС је уз своју партију ставио и Српску радикалну странку која на изборима прије тога није ни прешла цензус, те Партију уједињених пензионера, а њиховог предсједника Илију Стеванчевића ставио првог на листи за компензационе мандате. Само пар мјесеци прије тога Стеванчевић и ПУП су изашли из дугогодишње коалиције са Социјалистичком партијом. Да је ријеч о великој грешци видљиво је било и за вријеме кампање јер је исцурио снимак на којем један од челника ПУП-а говори члановима странке да су од СДС-а добили 50.000 КМ за улазак у коалицију.
Само пар дана након што је сазнао да ће добити мандат, Стеванчевић је рекао да ће се приклонити већини на челу са СДС-ом. С друге стране, Михајилица јесте веома активан у Парламенту Српске, али је према наводима колега с терена, тражио безусловну подршку СДС-а на локалним изборима 2016. да буде кандидат за начелника општине Нови Град. Његова кандидатура је направила велики расцјеп у Општинском одбору СДС, гдје наводе да би сасвим сигурно побиједили да су имали свог кандидата. И у другим општинама било је великих проблема.
У многим мјестима, нису постојали мјесни одбори осталих чланица СЗП, па су се митинзи које је организовао и плаћао СДС претварали у митинге СЗП, гдје многи наши кандидати нису имали ни могућности да се представе, јер су им вријеме и мјесто узели кандидати других странака.
Погрешна медијска политика
Већ неколико година СДС води погрешну медијску политику и јако је пасиван на том пољу. Иако Босић званично има савјетника за медије који је преузео комплетан посао у вези с екстерним информисањем, истина је да је тај посао један од најслабијих сегмената. СДС се у потпуности посветио сарадњи с БН телевизијом (посебно занимљиво је колико су општине гдје је СДС био на власти плаћале из општинских буџета трошкове информисања, а које је углавном факурисан од стране РТВ БН), а потпуно су игнорисали остале медије. То им је донијело контраефекат у овој кампањи јер је БН у Бијељини несумљиво стао на страну Златка Максимовића, иза којег је стајао СНСД. Таква слика је утицала и на остале општине. Други Босићев савјетник, који је такође бивши новинар, упецао се у аферу куповине снимка тада одбјеглог Миле Радишића и сарадњу са још једним бјегунцем, Гораном Суваром.
Када се погледају начини пласирања информација и сарадња са осталим медијима, СДС је био катастрофалан јер је игнорисао многе захтјеве, а посебно лоше је што ни на једну аферу нису благовремено реаговали. Имам обичај рећи да ми нисмо изгубили медијски рат јер га нисмо ни водили, иако имамо неколико јако добро плаћених новинара, а који тај посао нису урадили како треба.
Нечињење ништа у Сарајеву
Кампању у 2012. и 2014. години СДС је базирао на борби против криминала и корупције. Нашој странци је припало Министарство безбједности и мјесто директора СИПЕ, међутим, до сада на том пољу није било никаквих резултата. Министар безбједности Драган Мектић више је познат по запаљивим конференцијама за медије и сукобима са новинарима, сталним спомињањем хапшења "крупних риба", међутим, до сада, ни до једног таквог хапшење није дошло.
Оно што је такође битно напоменути, кадрови СДС-а су се у Сарајеву брзо постали пасивни, тако да се за многе од њих више и не чује, а уз помоћ странке су дошли до великих позиција и плата. То се посебно односи на небрањење позиције Републике Српске у заједничким органима власти. Штавише, ништа нису учинили након бројних напада из Републике Српске, те се чини да су се помирили са етикетом издајника, која им је због тоба залијепљена.
Погрешна политика према националним темама- питање референдума
Ми тренутном руководству спочитавамо и јако лош однос према темама које би требале да буду кључне на националном нивоу. Иако је ријеч о странци која је бранила националне интересе 90.их година, у посљедњих неколико година нису отворили ниједну кључну расправу о питањима која се баве националним интересом.
Тако је дошло до парадокса да су комплетну националистичку реторику преузеле странке лијеве орјентације, док се СДС углавном понашао као грађански (либерално) орјентисана странка. То је посебно било видљиво у причи о референдуму, када су Додик и СНСД убрали поене код народа као прави браниоци интереса Републике Српске. СДС није дао пуну подршку референдуму, није снажно стао иза тога и још неколико кључних тема, да би кулминација била на изборима гдје се поставила теза да је само глас за СНСД глас за Републику Српску, док су СДС и ПДП већ помирили са етикетом "Бакирових Срба".
Немијешање у унутарстраначке проблеме на локалном нивоу
Очито је да СДС има навећи број непријатеља унутар саме странке. У скоро све и једном општинском одбору постоје фракције чији су сукоби доведени до тачке усијања. Актуелни предсједник уопште се није бавио питањем странака на локалном нивоу, стварању снажне организације, него је на све те проблеме гледао из своје фотеље у Сарајеву. Тако се десило да су многе структуре унутар општинских одбора до те мјере заратиле да су на посљедњим изборима директно радиле на штету своје странке, прижељкујући пораз. На једном предизборном скупу ове странке у околини Бањалуке један од кандидата је изашао на говорницу и тражио од окупљених да не гласају за претходне говорнике јер ће га слагати, и позвао их да гласају за другу фракцију.
Најочитији проблем унутарстраначких подјела је у Бањалуци, гдје су сукоби продубљени на изборној скупштини Општинског одбора, који је касније минимизирао поједине кадрове, а поједини су касније избачени из странке. Слична ситуација је била у Бијељини, гдје је вишегодишњи сукоб између Миће Мићића и Златка Максимовића, која је завршила директном конфротацијом на овим изборима и међусобним оптужбама за крађу и куповину гласова.
Тјерања најбољих кадрова
Странку су у посљедњих неколико година напустила најпознатија лица. Многи од њих нису се сложили са политиком коју спроводи Младен Босић. Неки су се придружили другим странкама, а од СДС-а је касније створено још четири или пет странака.
Странка старих
Већ неколико година СДС није ништа урадио кад је ријеч о подмлађивању странке. То је постала странка старих и истрошених лица и људи. Нема нових и младих стручних људи за које би народ могао да се везује и да их посматра као странку која је стварно опредијељена за промјене. У неколико случајева дошло је до смијешних ситуација да су многи кадрови СДС-а били одбијани на конкурсима за посао, јер је странка делегирала људе који немају одговорајућу стручну спрему.
Као јединог кривца за ово стање видим Младена Босића и неколико његових полтрона. Надам се да ће сви они који су кумовали овако лошем стању и резултатима сами да положе оставке, међутим, знајући како је то немогућ посао, надам се бар да у наредним данима све ове изборне кривце и губитнике неће намјестити у неке агенције на ниво БиХ.
С поштовањем
Разочарани члан СДС."
Извор: Прес