Берлин негира тврдње партије Зелених да Србија није сигурна земља
Дојче веле подсјећа да су Србија, Македонија и БиХ стављене на листу земаља сигурног поријекла 2014. године, а годину дана касније су истој листи придружени Албанија, Косово и Црна Гора.
То значи, наводи се у тексту, да службеници њемачке Канцеларије за миграције и избјеглице захтијеве за азил дошљака из тих земаља од почетка сматрају "очигледно неоснованим" и о њима одлучују, односно одбијају их, по убрзаном поступку.
Посланици Зелених до данас се нису помирили са том одлуком па траже да Савезна влада, у складу са препорукама ЕУ, сада поново размотри стање у тим "сигурним земљама поријекла" и тим поводом су Влади у Берлину упутили обиман упитник.
Фолкер Бек и Луизе Амтсберг, посланици Зелених задужени за миграциону, односно избјегличку политику, који су у сриједу затражили од власти да скину Србију и БиХ са листе сигурних земаља, тврде да је "сврставање Србије у земље сигурног поријекла било и остало погрешан сигнал, јер је стање људских права у Србији и даље нестабилно".
У одговору на 60 питања о Србији, њемачка влада поручује да стање људских права у Србији генерално одговара међународним стандардима, да је дискриминација забрањена Уставом, да су усвојени бројни закони који штите људска права те да је контрола укотвљена у институцији заштитника грађана.
Према сазнањима званичног Берлина, нема доказа да је нека етничка, религијска или социјална група у Србији систематски дискриминисана или прогоњена, нити да државни органи неку групу циљано остављају без заштите закона, наводи Дојче веле.
Њемачка влада, међутим, напомиње да се у српској јавности непромијењено могу уочити задршке и предрасуде према припадницима одређених мањина, као што су Роми, Албанци и Бошњаци.
"Постоје појединачни физички и вербални напади против вјерских група, као и вандализам. Примјетне су и антисемитске радње и ширење одговарајућих написа", наводи влада у одговорима, позивајући се и на посљедњи извјештај омбудсмана према којем је његова канцеларија примила 16 притужби због "повреде вјерских права".
Према сазнањима њемачке владе - која на том пољу махом потичу од УНХЦР-а - 80.000 Рома живи у "неформалним насељима" која Србија треба да легализује како је предвиђено Акционим планом за поглавље 23 приступних преговора са ЕУ, а тренутно, како наводи, има 600 таквих дивљих насеља са више од 100 становника.
Што се тиче социјалних група, њемачка Влада наводи да су "према извјештајима невладиних организација у Србији чести случајеви породичног насиља које је усмјерено против жена и дјеце, а тврди и да је у Србији широко распрострањена хомофобија.
На питања Зелених о стању у медијима, њемачка Влада указује на извјештај ЕУ из прошлог новембра према којем "у Србији још нису остварени услови за пуно коришћење права на слободу мишљења", при чему, како наводи, знатан проблем остаје економска зависност медија од оглашавања.
"Упркос реформисаном законодавству на овом пољу и даље је мањкава транспарентност власничке структуре медијских предузећа. Ови фактори ограничавају фактичку независност и контролну функцију медија и воде аутоцензури", одговара њемачка Влада Зеленима, наводи Дојче веле.
Извор: РТС