Вулин: Србија не заборавља и не прашта страдање дјеце
Додао је да се не може заборавити и опростити ни једно дијете у ратовима, а да су Србима убијали баш дјецу и да је у Драгинцу зло је показало своје право лице и рекло шта чека окупирану Србији.
Нагласио је да злочин у Драгинцу нису урадили есесовци нити идеолошка Хитлерова армија, већ да их је убијала регуларна армија њемачке државе - Вермархт, те да је то доказ онога што Србија одавно зна да нема доброг и лошег окупатора, мањег или већег зла, односно да нема живота осим слободе.
Како је навео, Срби се често питају гдје је њихова кривица и зашто смо имали толико ратова, због чега смо криви за Први и Други свјетски рат, бомбардовање и да не могу да нађу одговор.
Министар се запитао која је кривица дјетета из Драгинца које је имао тек три дана, или једногодишње Бојане Тошовић из Мердара или трогодишње Милице Ракић из Батајнице, осим што су рођене на овом простору.
"Нема кривице, није Србија тражила ни изазвала Први и Други свјетски рат ни југословенске ратове, нити је напала једну од 19 земаља које су нас бомбардовале. Није Србија тражила да нам буде убијено ни једно једино дијете, није изазивала и нема наше кривице у ратовима који су тутњали овом земљом", рекао је Вулин.
Подсјетио је да народ коме су убијали тродневне бебе зна шта је вриједност мира и колико треба да се бори да мир буде сачуван, и додаје да ова генерација има одговорност да створи јачу, бољу, праведнију Србију, да чувамо стабилност и мир.
"Ова генарација се изборила за своја права, да сама одлучује о себи и да бира своје пријатеље, да чувамо своју земљу, да је развијамо и водимо онако како ми хоћемо, да говоримо својим језиком и пишемо својим писмом", рекао је министар.
Ова генерација и генерација прије ње, како је навео, изборила је право да буде своја на своме, војно неутрална, да води рачуна о интересима своје земље и свог народа, те да се тог права неће одрећи.
"Само слободна, развијена, јака, вољена, мирна Србија, је Србија која никада неће дозволити Драгинац и ниједно тродневно убијено дијете пред очима равнодушног, хладног свијета", поручио је Вулин.
Градоначелник Лознице Видоје Петровић рекао је да се на овом мјесту прије 75 година догодио велики злочин, гдје су хапшени и убијани цивили у селима.
"То је трајало неколико дана и сви који су се затекли у својим њивама у домовима или код рођака и пријатеља били су жртве окупаторске војске", рејкао је Петровић.
У Драгинцу, селу у долини Јадра, на потезу Лозница - Ваљево, догодио се први масовни злочин над цивилима у окупираној Србији у Другом свјетском рату.
Пошто је устанак у окупираној Србији током љета 1941. добио масовне размјере, почев од друге половине септембра 1941. нацистички окупатори започели су бруталну акцију сламања устанка у Србији.
Казнену експедицију која се кретала ка Крупњу на мосту преко Јадра, код Гајића Стена у близини Драгинца, зауставиле су и разбиле устаничке снаге.
Њемачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико мјеста у Драгинцу стријељале укупно 2.950 лица.
Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. Били су то мјештани Драгинца, Корените, Великог Села, Цикота и сусједних села.
Посмртни остаци стрељаних мјештана пренијети су 1961. у заједничку спомен-костурницу изван села.
Спомен-костурница је обиљежена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског.
На меморијалу су исписани спомен-текстови, а на мјесту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.
Спомен-костурница у Драгинцу у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства рада и социјалне политике 2011. године.
Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, био је први масовни злочин над цивилима у окупираној Србији у Другом свјетском рату.
Драгинац, који је име добио по краљици Драги Обреновић, данас, према попису из 2011. године, има укупно 100 домаћинстава.
Извор: РТС