Универзитетска библиотека добила Грант Амбасадоровог фонда
Грант је одобрила Амбасада САД у оквиру програма Амбасадоров фонд за очување културног насљеђа за обнову историјске зграде Универзитетске библиотеке, која је ове године обиљежила 90 година од отварања.
Уговор о реализацији пројекта потписаће сутра у просторијама библиотеке директор Универзитетске библиотеке проф. др Александар Јерков и амбасадор САД у Београду Кајл Скат, а том приликом новинарима ће се обратити и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
Средства су намијењена за комплетну реконструкцију фасаде и крова, а биће реализована током 2017. године.
Од преко 130 апликација из цијелог свијета у оквиру програма, ове године одобрено је 36, док је на подручју Европе српској академској институцији додијељен највећи износ средстава, стоји у саопштењу Универзитетске библиотеке.
Обнову историјске зграде Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", подигнуте средствима Карнегијеве фонадације, додатно ће помоћи Министарство образовања, науке и технолошког развоја и Министарство културе и информисања Владе Републике Србије, настављајући традицију заједничке сарадње из времена покретања ове установе прије 90 година.
Амбасадоров фонд за очување културног насљеђа посвећен је обнови, ревитализацији и развоју културних објеката, вриједних налазишта и свих важних облика традиционалног културног изражавања у више од 100 земаља широм свијета.
Пројекти које подржава Амбасадоров фонд укључују рестаурацију историјских грађевина, конзервацију ријетких рукописа и музејских збирки, очување и заштиту важних археолошких налазишта и документације традиционалних вјештина, умјетничких и занатских техника, или језика који изумиру.
Фонд постоји од 2000. године, а први пројекат је подржан 2001.
Од тада је средствима из овог фонда финансирано преко 700 пројеката очувања културног насљеђа у више од 120 земаља, а у Србији је до 2013. године одобрено укупно 10 пројеката, међу којима су нека од најважнијих античких налазишта (Сирмијум, Виминацијум, Гамзиград), споменици културе (манастир Студеница и Црква свете Ане) и музеји (Етнографски музеј у Београду) .
Историјска зграда Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" саграђена је средствима која је донирала Карнегијева задужбина и представља прву намјенски изграђену библиотеку у Србији.
Ову одлуку Карнегијева задужбина донијела је на иницијативу два истакнута Србина која су у то вријеме живјела у САД, дипломате Славка Грујића, посланика Краљевине СХС у Вашингтону (1871-1937), и Михајла Идворског Пупина (1854-1935), славног професора физике на Универзитету Колумбија.
Универзитетска библиотека, заједно са библиотекама у Лувену (Белгија) и Ремсу (Француска) представља тзв. Библиотеке са линије фронта - библиотеке које су се налазиле у тешко разореним градовима током Великог рата 1914-1918.
Ове три библиотеке добиле су средства за изградњу директно из Карнегијеве задужбине, за разлику од осталих, многобројних библиотека, које су финансиране из других Карнегијевих фондова.
Карнегијева задужбина донирала је тадашњих 100.000 долара, а Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца још толико за опремање зграде.
Плац за изградњу додијелио је Град Београд у намјери да се на мјесту некадашњег хиподрома формира универзитетска четврт, што до данас није у потпуности реализовано.
Универзитетска библиотека свечано је отворена на дан Св. Ћирила и Методија 24. маја 1926. године, њен први управник био је Урош Џонић, а предсједник управног одбора професор Павле Поповић.
Извор: Тањуг