САНУ окупља научну дијаспору
Српска академија наука и умјетности формираће Одбор за дијаспору - најавио је њен предсједник академик Владимир Костић. У наредне двије недјеље одбор би требало да буде формиран, сазнају "Новости", а послије тога биће израђен и детаљан план активности којима ће се бавити.
Идеја је да се српска научна дијаспора чвршће веже за матицу и да одбор помогне да они отпочну или ојачају професионалну сарадњу са колегама у Србији.
- Намјера је да их вратимо њиховим радом и сарадњом са овдашњом научном заједницом - кажу у САНУ. - За почетак, важно је да успоставимо мрежу наше научне дијаспоре, видимо гдје су све ти људи, чиме се баве и на који начин би могли да се, бар својим радом, врате у Србију.
Академик Костић недавно је изнио и податак да се број високообразованих који напуштају земљу за посљедњих десет година увећао 11 пута.
На конференцији за новинаре, прошле недјеље, академик Костић рекао је и да размишља о стратегији како задржати што више младих у земљи, да о томе разговара и са најбољим студентима. А статистички подаци прилично су поражавајући и кажу да је само 2014. године Србију, са картом у једном правцу, напустило 58.000 људи. Процјењује се да чак 20.000 доктора наука из Србије ради и живи у иностранству.
- Именом и презименом знам 7.000 доктора наука из Србије који су у дијаспори. Имам базу података са њиховим контактима и чиме се у свијету баве. Годинама сам радио на томе. Процјењује се, нажалост, да их је неколико пута више - каже за "Новости" проф. др Јован Филиповић са Факултета организационих наука, који је свој други докторат одбранио на тему управљања виртуелним универзитетом српске дијаспоре. - У том докторату понудио сам концепт како треба да посматрамо цијелу ту ситуацију и како бисмо могли да успоставимо сарадњу.
Он подржава идеју академика Костића да САНУ формира одбор који би ојачао сарадњу колега из матице и дијаспоре. Свака иницијатива је, додаје, добродошла, а посебно када је са званичног и високог нивоа, као што је Српска академија наука и умјетности.
Филиповићево истраживање показало је да највећи дио наше научне дијаспоре живи у Сједињеним Америчким Државама - око 39 одсто или 2.400 од оних 7.000 до којих је он дошао. Око хиљаду, или 15 одсто, живи у Канади. Око десет одсто српских научника у расејању је у Великој Британији и око седам одсто у Њемачкој. Остали су углавном у другим државама западне Европе.
Трећина ради у привреди: Око 40 одсто српских доктора наука у дијаспори ради на универзитетима, показује истраживање проф. др Јована Филиповића. У компанијама је запослена трећина, у научним иститутима 13 одсто, а остали су у неким другим областима. Петина је са докторатом отишла из Србије, а остали су неки ниво образовања стекли у иностранству.
Извор: Вечерње новости