Крајишник: Конституисање НСРС један од три најважнија догађаја у стварању Српске
Крајишник, који је и предсједник Асоцијације стваралаца Републике Српске, рекао је поводом 25 година од проглашења Скупштине српског народа у БиХ, која је касније постала Народна скупштина Рерпублике Српске, да је тада српски народ преко својих представника - посланика изабраних на првим демократским изборима у Парламент БиХ одлучно рекао "не" мајоризацији која је била на дјелу.
Према његовим ријечима, није то била одлука само посланика него цијелог српског народа у БиХ.
"Тада смо сви ми Срби били `једна партија` у којој су били потомци и партизана и четника, али само судбином распоређених у различитим политичким странкама. Јединствени и сложни, прије тога одбацивши све наше подјеле, створили смо основу за оснивање Републике Српске", истакао је Крајишник.
Конституисању Скупштине српског народа у БиХ присуствовало је 77 српских посланика изабраних у Скупштину Социјалистичке Републике /СР/ БиХ, од тога 72 из Српске демократске странке, један из Српског покрета обнове и четири из Савеза реформских снага.
Крајишник наводи да се са 24. октобром 1991. године у исту раван могу ставити само 9. јануар 1992. кад је основана Република Српска и 6. мај 1993. године, кад је одбијен Венс-Овенов план, односно кад је одбрањена Републике Српска.
"Судбина је хтјела да су се сва ова три догађаја десила на три велика хришћанска празника. То је можда и одговор како су `западни Срби` успјели, без ичије помоћи на земљи, добити своју државу и то без велике важности да ли је државом, мањим ентитетом или само Републиком Српском звали", рекао је Крајишник.
Он наглашава да 24. октобар сигурно заслужује да буде уврштен у календар у коме се налазе значајни датуми из историје Срба на просторима БиХ.
Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ.
На Скупштини српског народа у БиХ утврђено је да ће она разматрати и одлучивати о оним питањима која се односе на остваривање равноправности српског народа са осталим народима који живе у БиХ и на заштити интереса српског народа уколико они буду били угрожени, било у Скупштини БиХ или изван ње.
Одлучено је и да ће признати акте Скупштине БиХ који нису супротни интересима српског народа.
Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ изјаснили у готово стоодстотном проценту за ову опцију.
Плебисцит је одржан 9. и 10. новембра 1991. године када се око 1.350.000 грађана или 96,4 одсто изјаснило да жели самосталну државу српску која може да буде у саставу Србије и Југославије.
Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.
Скупштина српског народа је радила у Сарајеву од 24. октобра 1991. године, све док јој није онемогућен рад и запријетила физичка опасност за посланике и функционере.
Током марта 1992. године Скупштина је своје сједиште дислоцирала на Пале код Сарајева гдје је настављен рад и даље конституисање Републике Српске.
Извор: СРНА