Млади студент из Бањалуке узгаја шампионске псе (ФОТО/ВИДЕО)
Наш саговорник доказ је, да се и у градском језгру, могу узгојити шампиони. За то је, прича нам Марко Милановић неопходна подршка породице, али и оно најбитније - много љубави према животињама. Иако су биле потребне године да се посложе коцкице, Марко је успио да оствари свој дјечачки сан.
"Ја сам, иначе, док сам још био у стану имао разне кућне љубимце, али тек кад сам дошао овдје онда сам то проширио и направио причу коју сад имам", каже Милановић.
А прича је за сваку похвалу. Марко каже да није било лако одабрати праву расу пса која се слаже са његовим сензибилитетом јер и то игра велику улогу.
''Тако да сам ја ишао на то да узмем расног пса, и са кратком длаком. У обзир су долазили боксер и доберман. На први утисак, доберман је био екстра пас, и тако сам и почео", говори нам Марко Милановић.
Марко је данас члан Бањалучког Кинолошког друштва, али и два Доберман клуба у БиХ. Већ три и по године, има добермана са којим не пропушта ниједну изложбу, а често иду и на међународна такмичења. Одатле су и ови шампионски трофеји.
"И најзначајнији ми је овај пехар са Специјалке у Црној Гори, у Бару, који је био прошле године, када је био 2.мјесто у свом разреду, ипак, било је пуно паса, сви су били добермани", прича млади кинолог.
Ипак, прича ту не стаје. Недавно је из Србије донио још једног добермана, штене – женку, која сад има 6 мјесеци и већ је освојила трофеј! За добар резултат, неопходно се псу посветити 24 часа.
''Да, она је већ у Бањалуци била друго најљепше штене од свих раса, тако да ја сам са њом већ у почетку презадовољан.''
Иако је ово прича о доберманима, не можемо а да не споменемо и још једну шампионку, коју су на инсистирање млађег брата Петра, набавили – Флеку, џек расел теријера.
"Набавили смо штене теријера које је исто тако шампион, све смо успјели с њом освојити, тако да – нема нам равних", презадовољно говори Милановић.
Они који воле псе знају да се мора уложити много труда и љубави у одгој љубимаца, нарочито шампиона. А како успијева ускладити све обавезе, некада школске, а сада студентске, Марко нам је открио пред крај дружења: "Па, стигне се све, што се мора није тешко, рано устајање, брига прво о псима, па тек онда све остале обавезе".
Да је озбиљан у намјери да и даље одгаја псе, Милановић нам је доказао односом према својим љубимцима. Намјера му је да у скорије вријеме отвори одгајивачницу добермана, што за њега и неће представљати неки велики напор јер управо ради оно што воли.