Србија: У силосима осам милиона тона кукуруза
Берба кукуруза на пољима у Србији полако одмиче, прекидана кишама. Ратари су, и поред тога, како се процјењује, обрали око 70 одсто од укупно засијаних милион хектара кукуруза, а просечан род, како ствари стоје, премашиће осам тона по хектару. Србија ће, слажу се ратари и стручњаци, готово сигурно имати више од осам милиона тона ове најзаступљеније житарице, 10 одсто више него до сада рекордне 2014. године.
Потребе Србије су, иначе, око 4,5 милиона тона кукуруза, тако да би Србија могла да има и врло солидну извозну позицију, са извозом већим од три милиона тона.
Ратари, међутим, и поред врло високог рода, нису задовољни јер се, како кажу, и иначе прениска цијена кукуруза, која се креће између 14 и 15 динара по килограму, додатно смањује када се зрно суши. Влажност зрна, због много киша, још је прилично висока.
- Обрао сам неких 15 хектара кукуруза, а остало ми је сигурно још три пута толико - прича Јован Огњанов, пољопривредник из Суботице. - Род јесте добар, имао сам више од 11 тона зрна по хектару, али, док је цијена 14 динара, а влажност зрна изнад 24 одсто, не исплати ми се да журим са бербом. Сушење може да ми "однесе" и до 25 одсто цијене! Самим тим, боље нека стоји на стабљици, док се не просуши, а и док му цијена не порасте. О томе, имам ли зараде када гајим кукуруз, са оваквом цијеном, вјерујте, нисам ни размишљао. Боље је да не помишљам, јер када бих прерачунавао, вјероватно би ме забољела глава.
Успорен "ритам" бербе, како наводи Вукосав Саковић, из Удружења "Жита Србије", погодује и трговцима кукурузом, јер су, због ниског водостаја Дунава, извозни послови и даље успорени, тако да су силоси готово пуни.
- Кукуруз највише извозимо ријечним путем, а водостај Дунава је низак, па се барже умјесто до пуног капацитета, пуне са 60 одсто - истиче Саковић. - Вјерујем да проблема са смјештајем рода неће бити, јер имамо и доста подних складишта, а и пољопривредници, због веће влажности, али и ниске цијене, не журе много са бербом. Самим тим, мјеста за овогодишњи род би требало да буде, тим прије што је берба почела знатно раније, а у правилу је трајала и до децембра.
- Послије случаја са афлатоксином, научили смо лекцију, тако да вјерујем да нико неће допустити да влажан или прегријан кукуруз смјешта у силосе - јасан је Горан Бекавац, са новосадског Института за ратарство и повртарство. - Само сушење на стабљици добро је рјешење, јер се болести далеко лакше развијају у затвореном простору.
Пољопривреднике је обрадовала и најава да би Робне резерве могле да купе 50.000 тона кукуруза, по цијени од 16 динара за килограм. Детаљи овог посла, како је "Новостима" потврђено на новосадској Продуктној берзи, која би за рачун Робних резерви требало да купи кукуруз, биће познати сљедеће недјеље.
Година је, како је раније оцијенио др Горан Бекавац, са новосадског Института за ратарство и повртарство, била идеална за кукуруз.
- Имало смо ред кише, ред топлог времена - навео је Бекавац. - Готово да и нисам видио лошу њиву са кукурузима, а стварно сам прошао знатан дио Србије.
Извор: Вечерње новости