latinica  ћирилица
25/10/2016 |  12:40 ⇒ 12:58 | Аутор: РТРС

Доњи Агићи- Задружна производња у Агројапри за примјер (ВИДЕO)

Пољопривредна задруга Агројапра из подгрмечког села Доњи Агићи код Новог Града један је од позитивнијих примјера како су мјештани удруживањем и вриједним радом покренули успјешан посао.
Пољопривредна задруга Агројапра, Доњи Агићи - Фото: РТРС
Пољопривредна задруга Агројапра, Доњи АгићиФото: РТРС

У задрузи Агројапра која се финансира од властитог рада, већина запослених су мјештани из овог и сусједних села. У рад задруге укључено је и више од 250 пољопривредних произвођача из Републике Српске и ФБиХ од којих откупљују производе. 

Док данас села све чешће остају пуста, из новоградских Доњих Агића и околних села, нико не одлази. Локалну, младу и стару радну снагу задржала је зАгројапра, основана прије 16 година на темељима некадашње задруге. Агројапра је, како кажу, подигнута из пепела. Од 27 запослених, 25 радника је из овог и сусједних села.

Драган Кондић, из Соколишта, каже да му рад у задрузи много значи, јер пружа економску сигурност, а и ради са комшијама.

Емсуда Крилић, из Доњих Агића, каже да није очекивала да ћу у својим педесетим годинама добити посао.

- Међутим, десило се, запослила сам се. Редовно примам плату и живим од ове задруге - истакла је Емсуда.

Пољопривредна задруга Агројапра финасира се од властитог рада и годинама успјешно послује. Данас посједује сушару, хладњачу, воденицу, пекару, пољопривредну апотеку и мини уљару за производњу хладно цијеђених уља од бундеве и сунцокрета. Циљ је производња здраве хране, а користи имају и пољопривредни произвођачи, јер имају коме продати своје производе.

Директорица Пољопривредне задруге Агројапра, Нада Нешковић Раилић, нагласила је да је њихов циљ од оснивања стално запослење ових 27 радника, као и индиректно упошљавање пољопривредника. Каже да задруга има 254 члана од којих задруга откупљује пољопривредне производе, што им обезбјеђује редовну мјесечну или годишњу исплату.

У Агројапри годишње откупе око 40 тона сировине, а њихови производи пласирају се на тржиште Републике Српске и Федерације БиХ. Мјештани се надају да ће производња бити проширена, како би задруга задржала генерације које долазе.