Београд-Представљена четири издања ГО СПКД "Просвјета" на сајму
Представљене су књиге и Мирослава Тохоља "Врста која изумире", те "Свјетлост малог човјека" Бојана Максимовића.
Говорећи о књизи "Погледи свједока и учесника", магистар Јордан Ристић подсјетио је да је Војислав Максимовић деведесетих година прошлог вијека покренуо апел за обнову "Просвјете", након чега је она и обновљена.
Он је рекао да из ове Максимовићеве књиге произилазе моралне поуке да је у опасним временима неопходна спремност за одбрану од очаја и безнађа и за враћање духовном искону и прецима.
"Најтврђи ослонци Срба били су Српска православна црква и предачка епска свијест и то је пут да се пронађе смјер и не залута. Аутор нуди поруку саврменицима да се радују малим стварима, да обнове напуштена села јер нас је све мање, што мора да забрине и државни врх", рекао је Ристић.
Према његовим ријечима, Максимовић трасира путеве јединственом српству и упозорава да се силом намеће да Дрина цијепа српски недјељиви етнос.
Војислав Максимовић је рекао да у овој књизи није говорио само у име народ, него и у своје, али да је "народ маса која даје снагу и усмјерење".
Говорећи о књизи "Страдање митрополита Светог Петра и свештеника Митрополије дабробосанске у Другом свјетском рату 1941-1945", историчар Жељко Вујадиновић рекао је да је књига настала из изворног материјала.
Наводећи да Билинац у књизи говори о начину на који је третитрана Митрополија дабробосанска у Независној Држави Хрватској /НДХ/, Вујадиновић је рекао да књига говори о томе како је масовни злочин могао бити могућ, а да буде некажњив.
Он је навео да НДХ није била историјска случајност, јер таква природа злочина и организације не може да буде плод историјске случајности и самим тим се не може релативизовати.
"Геноцид у НДХ има дубоки историјски коријен и подлогу и произилази угланвом из дјеловања Католичке цркве и њених интереса", рекао је Вујадиновић, наводећи да дубока вјерска нетолеранција ствара такав злочин у НДХ и да је јак усташки удар на СПЦ, јер представља српски народ.
Протојереј Билинац је рекао да је "одавно желио да стави на папир оне из народа који нешто значе", јер се временом заборавља, те подсјетио да је од 110 свештеника 1941. године у Митрополији дабробосанској остало тек неколико.
О књизи Мирослава Тохоља "Врста која изумире", професор Милош Ковачевић је рекао да је аутор написао дјело о посљедњем рату, као и да сам наслов говори о изумирању Срба, али и писаца, који о њима пишу.
Тохољ је рекао да је похвале за своје ратне приче добио из Русију, за чије тржиште је направио избор ратних прича.
О књизи рано преминулог књижевника Бојана Максимовића "Свјетлост за малог
човјека", говорили су Јордан Ристић и Виктор Шећеровски, истакавши да аутор у пјесничким забиљешкама у ратним страхотама тражи трачак свјетлости и уједно сазријева.
Извор: СРНА