Финска за примјер у едукацији дјеце - без задаће и са мање лекција!
Родитељи широм свијета који страхују да је превелик притисак на леђима њихове дјеце посебно су заинтересовани да сазнају одговор на ово питање.
Британски стручњак у области образовања Шин Коглан објашњава да је једна од најупечатљивијих чињеница да ученици у Финској имају мање часова од ученика у било којој другој земљи Организације за економску сарадњу и развој. Занимљиво је и да имају дуге љетне распусте, од 10 до 11 седмица, а дјеца не полазе у школу док не напуне седам година.
Ипак, када је ријеч о међународно признатим Писа тестовима, школарци у Финској заузимају шесто мјесто, док су напримјер Британци 23. а само у математици Финци су дванаести, а Британци 26. у свијету.
У Финској постоји систем дијељења искустава која функционишу у њиховим школама са школама из других земаља. Директор овог пројекта Хундред Саку Туминен каже да фински родитељи не желе да им дјеца пуно времена проводе у школи.
Он каже да постоји "холистички" приступ образовању, а да родитељи желе да он буде пријатељски настројен и према породицама. Дакле, када се ученици нађу у тешкој позицији да имају дуге часове и пуно задаће, то им не оставља времена за друге активности. Због тога овдје не постоји систем додатних приватних часова.
Повјерење је, како каже Туминен, кључни концепт у финском систему школовања. Родитељи вјерују да школе доносе исправне одлуке и да ће у оквиру наставе њиховој дјеци бити пружено квалитетно образовање, а истовремено школе имају повјерење у квалитет својих наставника.
Занимање наставника у Финској је високо на листи цијењених занимања и они имају висок степен независности у свом професионалном раду.
У Енглеској, напримјер, влада сасвим другачија филозофија изграђена на тестовима, листама, табелама, циљевима и јавној одговорности.
Да би једно друштво било спремно да прихвати опуштени фински модел образовања, мора бити веома напредно, а школски систем захтијева дугорочно планирање.
Поставља се питање да ли је школски систем једноставно одраз друштва. У случају Финске, он је свакако неодвојив од културе у којој служи. Туминен истиче да је он "друштвено кохезиван", праведан и ефикасан те да константно добија поуздану подршку.
Треба напоменути да у Финској успјех није наслијеђен, већ да је ријеч о темељним реформама на којима је саграђен седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека и које су га претвориле у лидера у свијету.
У Финској постоји дугорочни приступ политици образовања, а то значи да планови остају на снази веома дуго, чиме им се даје прилика да профункционишу, објаснио је предсједник Националног удружења наставника Расел Хобу.
- У Енглеској се, напримјер, води супротна политика. Влада се стално упетљава у образовање и постоји опсесија за њеним структуирањем - као што су гимназије и академије, умјесто да се фокусирају на доказима како нешто успијева - сматра Хобу.
Извор: Агенције