Нова улога Њемачке на свјетској позорници
Могло би да се пође од сукоба на истоку Украјине. Споразум у Минску у којем је посредовала Њемака није водио никуда јер га се није придржавала ниједна страна – ни проруске снаге ни украјинска војска са прикљученим добровољачким гардама.
Прошле седмице Владимир Путин није желио да отпутује у Париз да о томе разговара, али је прихватио да се састанак такозване Нормандијске четворке одржи у Берлину.
Посјета Путина била је парадни примјер фамозне нове улоге Њемачке у свјетској политици. То је улога моћног дипломатског посредника спремног да прича, посредује и, ако треба, пријети, пише Дојче веле.
О томе је недавно писао шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер: "Нијемци не вјерују да разговор за округлим столом рјешава сваки проблем, али не вјерују ни да то може пуцање".
Другим ријечима – Берлин тражи баланс у спољној политици.
- Актуелна њемачка влада прилази глобалним изазовима далеко активније него претходне - сматра Маркус Кајм, истраживач Њемачког института за међународне и безбједносне послове.
Он додаје да Њемачка сада обликује спољну политику умјесто да је само спроводи.
Кајм сматра да је та улога никла из вакуума у Европи – Британија напушшта ЕУ, а многе земље, укључујући Француску, забављене су јачањем десничарских популиста. Уз то, каже он, САД не желе више да буду усамљени свјетски полицајац.
Све је то довело Берлин на централно мјесто када су у питању сукоби и мировни преговори посљедњих година.
То се односи на Украјину, Сирију, Колумбију, Либију, Мали, Ирак и Балкан.
Ангела Меркел је обећала да цћ повећати издатке за одбрану како би се приближила циљу који се захтијева од чланица НАТО да најмање два одсто буџета буде опредијељено у те сврхе.
Канцеларка је побрала много хвале и због одлуке да пошаље један батаљон у Литванију у оквиру иницијативе НАТО за бољу заштиту источних граница.
Напори се огледају и у овогодишњем предсједавању ОЕБС-ом, као и лобирањем за нови двогодишњи мандат у Савјету безбједности.
- Десила се промјена у њемачкој дипломатији - примјећује Тобијас Бунде, водећи аналитичар Минхенске конференције о безбједности.
"То смо видјели током конфликта у Украјини. Њемачка је заиста имала водећу улогу у дефинисању западне дипломатије. По први пут Сједињене Државе нису биле возач, него су заузеле мјесто на задњем сједишту."
У посљедње двије године се број америчких политичара који посјећују Берлин више него удвостручио.
Али није само Вашингтон дао значаја Њемачкој.
- У дипломатским круговима чујете да Кинези заправо мисле на Берлин када говоре о Европи - каже Кајм.
Нешто другачијег мишљења је Хенинг Хоф, уредник дигиталног магазина Берлин Полиси Џорнал.
"Велика су очекивања од Њемачке. Али ми у Берлину то још нисмо схватили. Њемачка и даље не признаје да је постала битан међународни играч. Стално говоримо о посредовању, а не видимо да је потребно да се више умијешамо."
Више се умијешати – то обично подразумијева војни ангажман, тврду силу умјесто меких ријечи, констатује ДВ, наводећи да се о томе у Њемачкој води жустра дебата.
Свака мисија Бундесвера је под лупом јавности и на удару критика, а за војни ангажман је увек неопходно одобрење парламента.
- Њемачки приступ је и даље лимитиран када се ради о жариштима ван евроатлантског простора, рецимо о Сирији или сјеверној Африци“ - каже Бунде.
"Када разговарате рецимо са људима у Француској, многи би вољели да се Њемачка више ангажује. Такви захтјеви ће постати још јачи и биће прави изазов за овдашње политичаре."
Фокус се помјера и унутар политичког Берлина, а данас се далеко више дебатује о спољној политици него ранијих година.
Извор: Танјуг