Годишњица савезничког бомбардовања Београда

Евидентирано је да је погинуло 1.160 српских цивила, као и 18 Нијемаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице. У нападу је учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено је више од 1.500 тона бомби, чији су "теписи" широко захватали стамбене четврти. Никакве праве селекције циљева очигледно није било, па су разаране болнице, а породилиште у Крунској улици је до темеља разорено. У згради данашњег Завода за заштиту здравља студената у то вријеме су се налазили Градско породилиште и Станица за хитну помоћ и, према доступним подацима, у бомбардовању су настрадале 22 породиље и 22 новорођенчади млађих од осам дана и двије породице које су им биле у посјети. Погођени су и једно обданиште, трг Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште, Сењак и улице Милешевска, Кнез Михајлова, Краљице Наталије, Милоша Великог и Сарајевска. У "савезничким" бомбардовањима Београда од 16. априла до средине септембра 1944, погинуло је, према процјенама, више од 4.500 становника престонице, која је од Ускрса 1941. до краја Другог свјетског рата бомбардована седам пута.