Ћирилица се најбоље чува употребом
Предсједник овог удружења Миодраг Којић рекао је да се боре за ћирилицу јер то писмо, језик и вјера чине идентитет српског народа.
Он је истакао да српска лингвистичка елита треба да брани ћирилицу, али да се то не чини и да је дозвољено да се неуставно, у Правопис српског језика, унесе да је и латиница званично српско писмо.
Којић је истакао да се академик Радомир Лукић са београдског Правног факултета изборио да у Уставу Србије у члану 10 буде званично прецизирано да је ћирилица званично писмо српског народа.
- Да није било Српске православне цркве, која је брижно чувала и његовала ћирилицу, питање је да ли би то писмо уопште било сачувано до данашњих дана, када се многи враћају нашем ћириличном писму, од кога нас још одваја наша академска елита . појашњава Којић.
Члан Извршног одбора овог удружења Љубинко Стојановић говорио је о начинима борбе овог удружења за очување ћирилице.
Он каже да та борба траје већ дуго и да је један од начина борбе организовање традиционалне манифестације "Сусрети српских земаља" који ће се 30. марта ове године по 22. пут одржати на Јахорини и на Палама, гдје се одржавају од 1995. године.
Стојановић је најавио расписивање литерарног конкурса о ћирилици за ученике седмих и осмих разреда у Сребреници и да ће аутори 10 најбољих радова учествовати у сусретима на Јахорини са дјецом са Косова и члановима овог удружења из разних крајева Србије, Републике Српске, те Вуковара и Херцег Новог.
Члан удружења "Ћирилица" Милорад Ђошић говорио је о активностима удружења и рекао да је покренута акција прикупљања књига које ће ускоро поклонити Народној библиотеци у Сребреници.
Члан Извршног одбора "Ћирилице" Дејан Матић говорио је о борби коју воде да се у Србији испоштује уставна одредба и да званичне установе и институције почну користити ћирилицу као званично писмо у свакодневном раду и кореспонденцији, јер је у међународној номенклатури дефинисан српски језик на ћириличном писму.
Он тврди да су веб презентације већине општина у Србији на ћириличном писму као и државних фирми и установа, али у другим областима да се ћирилица прихвата као национално писмо.
- Водимо борбу и користимо се правним средствима да се испоштује устав Србије и већ се рачуни у свим државним фирмама, судске пресуде и друга акта пишу ћирилицом, као и називи фирми. Судске пресуде написане латиницом сматрају се незаконитим и необавезују извршење - рекао је Матић.
Он је истакао да удружење приређује часопис "Српско слово" у коме се обрађују теме о језику и писму и позвао све заинтересоване да сарађују са удружењем и пишу прилоге и коментаре за овај часопис.
Данашњој трибини из оправданих разлога нису присуствовали најављени истраживач и публициста Миливоје Иванишевић и књижевник Љиљана Булатовић, па се више говорило о ћирилици, а мање се разговарало на тему "И књигом се Космет брани" као саставној теми ове трибине.
Представници удружења позвали су присутне да користе ћирилицу јер се, како истичу, свакодневном употребом она најбоље брани и чува.
Извор: СРНА