"Трећи ентитет" подијелио Католичку цркву у БиХ?
Различити ставови католичких поглавара о рјешењу хрватског питања у БиХ, који се огледају у њиховим поступцима, приједлозима и политичким опредјељењима, бацају свјетло на тезу да је тзв. трећи ентитет увелико подијелио Католичку цркву у БиХ.
Бискупски ординаријат у Мостару, с бискупом Ратком Перићем на челу издао је саопштење с приједлогом рјешења хрватског питања у девет тачака.
Између осталог, бискуп Перић предлаже да Хрвати морају бити у ситуацији да сами бирају своје политичке представнике, да Хрвати треба да организирају школство и образовни систем према плану и програму на хрватском језику, а не да се то назива сегрегацијом, да медијски простор мора бити отворен и за хрватски језик, културу, традицију, мисао, хришћански и католички наук и свјетоназор, а да се не потеже институт "заштите виталнога интереса", да се мора организовати одржив систем вишег и нижег образовања, здравства, и културе те друге опше одреднице.
Из наведених приједлога бискупа Перића јасно се наслућује да се као рјешење хрватског питања предлаже федерализација, потврђивање система "двије школе под једним кровом", а што би све могло значити стварање једнонационалног трећег ентитета.
Оно што је Перићу спорно јесу ставови генералног секретара Бискупске конференције Иве Томашевића, који је као и кардинал Винко Пуљић, али и бискуп Фрањо Комарица, више пута истицао да је против трећег ентитета.
Подсјећамо, Бискупска конференција БиХ је 2005. године објавила приједлог друштвено-правног уређења БиХ према којем би се укинули ентитети и кантони те формирале 4 регије (Сарајевска, Бањалучка, Мостарска и Тузланска) у којима би сваки од три конститутивна народа био заступљен минимално 30 посто.
Да не цвјетају руже између лидера ХДЗ-а БиХ Драгана Човића и кардинала Винка Пуљића показује и њихов међусобни однос у посљедњих годину дана, на чему се рефлектирају њихови супротстављени ставови о рјешењу хрватског питања.
Нарочито је дискутабилан утицај Пуљића у Херцеговини, гдје је извјесно да је својим ставовима доминантнији бискуп Ратко Перић.
Тако је Перић био на отварању канцеларије члана Предсједништва БиХ из реда Хрвата Драгана Човића у Мостару. С друге стране, евидентно је и међусобно "избјегавање" Човића и Пуљића, јер кардинал Пуљић није дошао на редован Божићни пријем код Човића, што је била устаљена пракса и обичај, нити је Човић дошао на пријем код Пуљића.
Својим приједлогом рјешења хрватског питања у име бискупског ординаријата у Мостару бискуп Ратко Перић критикује посљедње медијске иступе секретара Бискупске конференције Иве Томашевића у којем он отворено не подржава даљње подјеле и трећи ентитет.
Перић наглашава да Томашевић такве ставове може износити лично, али не у име Бискупске конференције.
Због свега наведеног, блиски политички ставови бискупа Перића и лидера ХДЗ-а Драгана Човића, затим очита маргинализација и супростављени ставови кардинала Пуљића о хрватском питању, федерализацији и будућем уређењу државе наслућују подијељеност Католичке цркве када је ријеч о трећем ентитету.
Извор: Кликис