Београд: Представљена књига "Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995" (ВИДЕО)
Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку, који је приредио ово издање, изабрао је упрво 1. март за датум промоције, како би било јасније шта се на тај дан слави у Федерацији БиХ.
Податак о 7.019 Срба побијених на кућном прагу или у 123 логора, и то само у Сарајеву, остао је небитан за западне новинаре и политичаре који су боравили у овом граду за вријеме рата. Акценат њихових извјештаја био је на опсади Сарајева, а радило се о организованој одбрани чак 105 етнички чистих српских села на ободима града.
Њихов гријех био је у томе што су схватили поруку која им је послата убством српског свата Николе Гардовића. Интерес Запада да се о злочинима над сарајевским Србима ћути, и тада и данас, потпуно је јасан, поклапа се са интересима бошњачког руководства, али постоји и лични страх извршитеља који су избјегли казне.
- Гдје год има жртва, има и убица, а има кривац. Кад откривамо жртве, откривамо и сазнамо за више одговорних, а ти одговорни не би жељели да се за њих зна. Они се данас слободно шетају и по Београду и по Сарајеву, имају разна одликовања, признања. То су, ако хоћете, муслимански дипломати и генерали и шта год хоћете - каже аутор Миливоје Иванишевић.
Срби дуго нису схватали важност и моћ медија, нарочито западних, који су их демонизовали до неслућених граница. Истовремено, ни сами нисмо посветили довољно пажње овом питању.
- Самим тим што се ми сами не бавимо, други посредно и намјерно умањују број наших пострадалих. Тако да ћемо дочекати ту оно што се дочекало са бројем пострадалих Срба у вереме НДХ. Да ће од страдалих 700-800.000 тај број, како Туђман рече, бити негдје 20-25.000. Тако и овдје, просто људи не знају мјере тог злочина, логора и страдање нашег свијета. То просто не може и не смије да се прећути - рекао је акедемик Василије Крестић.
Република Српска има озбиљну намјеру да се позабави починитељима злочина над Србима, од тога ниједна власт нема право да одустане.
- Обавеза свих нас који обављамо дужности, како у Граду Источно Сарајево, тако и у Републици Српској, је да жртве помињемо, да их се сјећамо, да указујемо на злочин који је над њима почињен и да тражимо како да казнимо кривце - истакао је Мирослав Лучић, предсједник Скупштине Источног Сарајева.
На промоцији је учествовао и један од преживјелих логораша чије се свједочење налази у књизи, али је одбио да стане пред камеру РТРС-а. Своју анонимност образложио је страхом за чланове породице који због посла морају да иду у Сарајево. Треба ли боља илустрација, бољи доказ да се однос према Србима од `92. до данас, у Сарајеву није промјенио ни за милиметар. Иако смо само пролазници у свом родном граду...