Прлић и остали: Праљак затражио ослобађање
Праљак је негирао да је био учесник у злочиначком подухвату насилног стварања проширене хрватске државе на територији БиХ, као и само постојање тог подухвата.
Праљка, који је био начелник Главног штаба ХВО-а, војске самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна, Трибунал је 2013. неправоснажно осудио на 20 година затвора због злочина над Бошњацима у средњој Босни и западној Херцеговини током 1993. и 1994. године.
Праљков адвокат Наташа Фавеау-Ивановић првостепену пресуду назвала је “непрецизном, конфузном, неразумном и противрјечном“.
Она је казала да је Првостепено вијеће “измислило и исконструисало“ хрватско злочиначко удружење, проглашавајући “политички циљ“ хрватског вођства за “злочиначки план“.
Као “противрјечан“, Праљкова заступница издвојила је закључак из пресуде да је Фрањо Туђман желио подјелу БиХ, али и хрватску аутономију унутар те државе.
“Подјела БиХ није била измишљотина Туђмана, који јој се увијек противио, него је њу на сто ставила међународна заједница“, казала је Фавеау, тврдећи да је Туђман желио суверену БиХ у међународно признатим границама.
Праљак и још петорица лидера босанских Хрвата 2013. године проглашени су кривим за злочине почињене у оквиру удруженог злочиначког подухвата, на челу с предсједником Хрватске Фрањом Туђманом, чији је циљ било успостављање “хрватског ентитета, дјелимично у границама Хрватске бановине из 1939. године“, насилним и трајним протјеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.
Сврха стварања тог ентитета, по пресуди, је било “поновно уједињавање хрватског народа“, будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он “или уједини са Хрватском, у случају да распада БиХ“ или остане у БиХ “с тијесним везама с Хрватском“.
Праљков адвокат је побијала налаз из пресуде да су хрватске снаге “окупирале“ територије у БиХ, тврдећи да босански Хрвати нису могли окупирати земљу у којој су живјели. Притом, подсјетила и да је ХВО био дио оружаних снага БиХ, заједно са тзв. Армијом БиХ.
По Праљковој бранитељки, “Хрватска није учествовала у рату у БиХ“, већ је наоружавала и логистички подржавала муслиманске снаге.
Она је тврдила и да није доказано да су Праљак и ХВО били одговорни за рушење Старог моста у Мостару, те да се “ниједна чињеница не може Праљку ставити на терет“.
Друга Праљкова бранитељка Ника Пинтер рекла је да оптужени није знао за масакр које је ХВО, по пресуди, починио над 36 муслиманских цивила у селу Ступни До, као ни за логоре за Муслимане у Дретељу и Габели. За то вријеме, Праљак је “спашавао животе Хрвата“, тврдила је његова бранитељка.
Обраћајући се судијама, Праљак је тврдио да је, с почетка 1993. године, “немоћна да се супротстави Војсци Републике Српске, Армија БиХ напала ХВО да би накокнадила територије“, упркос чињеници да је “90 одсто оружја добила од Хрвата“.
Поред Праљка, Трибунал је 2013. изрекао казну од 20 година затвора Бруну Стојићу, министру одбране ХРХБ, и заменику команданта ХВО Миливоју Петковићу. Ратни премијер ХРХБ Јадранко Прлић осудјен је на 25 година затвора. Валентин Ћорић, командант војне полиције ХВО, осудјен је на 16 година затвора, а председник комисије за размену заробљеника ХРХБ Берислав Пушић на затворску казну од 10 година.
Пушић не присуствује расправи о жалбама, будући да је практично издржао казну. О њиховим жалбама, али и о жалби Тужилаштва које је затражило оштрије казне, Трибунал ће расправљати до 28. марта.
Прлић и остали проглашени су кривим за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и средњој Босни од прољећа 1993. до прољећа 1994. која је укључивала убиства, силовања, депортације, нечовјечно поступање, противправно затварање, нехумана дјела, уништавање и одузимање имовине, безобзирно разарање насеља и културних и вјерских објеката, принудни рад и противправно терорисање цивила.
Та злодјела – квалификована као злочини против човјечности, кршење закона и обичаја рата и тешке повреде женевских конвенција – почињена су у општинама Мостар, чапљина, Љубушки, Прозор, Столац, Вареш, Горњи Вакуф, Јабланица.
Изношење жалби се наставља.
Извор: БИРН