latinica  ћирилица
30/03/2017 |  17:40 ⇒ 20:38 | Аутор: РТРС

Потписана Декларација о заједничком језику - утопија? (ВИДЕО)

У Сарајеву је потписана Декларација о заједничком језику коју су осмислиле невладине организације из БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске. Циљ је да се покаже да се у свим овим земљама говори једним језиком.
Декларација о заједничком језику - Фото: РТРС
Декларација о заједничком језикуФото: РТРС

Декларацију о заједничком језику осмислиле су невладине организације из Београда, Сплита, Подгорице и Сарајева. Истичући примјере енглеског, њемачког, француског и других језика, тврде да се и овдје говори једним језиком.

"Говоримо једним језиком који сви разумијемо, али опет тај је језик форматизован у четири независна језика", истакао је писац Владимир Аксентијевић.

Више стотина лица, међу којим и лингвисти, потписали су Декларацију, тврде аутори. Противе се раздвајању језика. О називу заједничког - нису се изјашњавали, али неки од њих имају одговор на питање који језик бошњачка дјеца уче у Српској.

"Они неће моћи рећи да говоре једним језиком и да се тај један језик српски, то је оно управо што ова декарација докида. Она, говорећи о заједничком језику, говори не само о различитим стандардима, него позива на престанак дискриминације", истиче Енвер Казаз, професор Филозофског факултета у Сарајеву.

Српски лигвисти, који не подржавају ову Декларацију упозоравају да се њоме тражи да се само Срби одрекну богате језичке историје и стану уз раме са такозваним језицима који су на овим просторима настали 90-их година прошлог вијека. Угледни лигвиста, Милош Ковачевић и професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву, пита ко су филолози који су у име Срба потписали Декларацију?

"Оно што је српско - то припада свима, а оно што припада другима је само њихово. У Декларацији је то управо тако", истиче Ковачевић.

Лингвиста Слободан Реметић сматра да се у Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори, говори заједничким језиком, али српским. Сличан став има и српски књижевник Драган Лакићевић.

"Било би поштено и научно засновано да се тај заједнички језик који говоре сви из бише Југославије, осим Словенаца, зове српским језиком у варијантама и дијалектима на којима се он говори”, додаје Лакићевић.

И српски академик Матија Бећковић сматра да је то један језик. Било би добро, ако би се предомислили политичари који су измислили да су то различити језици, а српска лигнвистика се, каже, никада није ни двоумила.