Генерал Ковачевић: Не стављати злочин под тепих; Казнити починиоце "Добровољачке"
Ковачевић, који је био десна рука генерала Милутина Кукањца, команданта Треће армије, и учесник преговора о извлачењу војске из Сарајева, рекао је за "Спутњик" да има довољно непобитних доказа о злочину у Добровољачкој улици, а да правосудне институције БиХ нису учиниле ништа на процесирању криваца.
Он је упитао како је могуће да се за свако убиство Муслимана и Хрвата суди пред свим могућим судовима, а за оно што су урадили Србима, али и припадницима ЈНА нигдје.
Генерал Ковачевић истиче да је то страшно и недопустиво, те да не може да прихвати да се то ставља под тепих као сметња политичким односима, будући да помирења има само онда кад се рашчисти прошлост.
"Сви политичари кажу: `Пустимо прошлост, гледајмо будућност`. Онај ко то каже је преварант јер неће да открије у коју то будућност сви Срби треба да иду. Нама се у сто година понавља апсолутно иста прошлост. Наша будућност је прошлост - страдање, нестајање, злочини на правди Бога", рекао је Ковачевић и додао да су Срби страдали само зато јер су припадници те нације, православне вјере и што су жељели да буду своји на своме.
Он је навео да је било више повода за напад на војнике ЈНА 3. маја 1992. године, а да је прије свега, муслиманско руководство под палицом Ејупа Ганића по сваку цијену хтјело да дође до рата, јер су процијенили да једино тако могу да добију суверену државу која ће бити уређена као исламска.
Ковачевић каже да је Алија Изетбеговић био за други Кутиљеров мировни план, који су сви потписали, али да је био под притиском америчког амбасадора у Београду Ворена Цимермана, Велике Британије и Ганића, који је био представник те радикалне стране која је тражила да се Алија ликвидира, јер је био непоуздан.
"По доласку из Лисабона, Алију нико од њих није сачекао на аеродрому. Имао сам приступ обавештајно-безбедносним информацијама. Генерал Благоје Аџић је звао из Београда и рекао: `Заштитите Изетбеговића, биће катастрофа!`. Привели смо га, заштитили, објаснили о чему се ради, а он је био неповерљив", рекао је Ковачевић.
Он каже да је тада почео напад на Команду Друге војне области са свих страна, гдје су изгинули људи, те да Изетбеговић "није могао ништа да уради, иако је био вољан".
"Наредног дана, 3. маја, Изетбеговић је рекао да ће својим присуством гарантовати безбедност колоне при изласку војске из града на територију Лукавице са које смо слободно могли да одемо, али колона је нападнута", рекао је Ковачевић.
Он је навео да су колону напали на мосту Дрвенија са свих страна припадници "Патриотске лиге" и "Зелених беретки", али да су углавном ту били цивили који су отимали оружје и пуцали у припаднике ЈНА.
Ковачевић каже да је случајно био у возилу санитета у коме је погинуло неколико људи, између осталих и љекар Будимир Радуловић, отац српског политичара Саше Радуловића.
"Тражили су да изађемо из возила, ја нисам дозволио. Псовали су, говорили да смо србо-четници, да је Босна муслиманска, да не може бити српска и хришћанска. Поново се чуо рафал, у кабини возила, убијен је доктор Радуловић", рекао је генерал Ковачевић.
Он додаје да је наредио да возило санитета крене према Војној болници, те да је на њега поново отворена ватра из џамије и оближње књижаре на једној раскрсници.
Генерал Ковачевић испричао је да су у возилу убијени и пуковник Миро Сокић, по националности Хрват, док је метком у чело погођена грађанка на служби у ЈНА Нурмела Шуко. Генерал Ковачевић, каже да су, осим њега, тада рањени пуковник Мићо Пантелић и војник Драган Ковачевић.
Он каже да се голгота кроз коју су прошли Срби у Сарајеву прећуткује пред судовима и да се никада о томе на било ком нивоу не разговара, подсјетивши да је у Сарајеву прије рата живјело више од 150.000 Срба, а сада их је врло мало.
"Ја сам учесник и гледао сам те муке и страдања. Као кад су фашисти купили Јевреје, затварали их, млатили, силовали, убијали. Нема никакве разлике између онога што сам гледао у филмовима и што сам доживљавао и видео у Сарајеву", рекао је Ковачевић.
Он наводи да су његовој кћерки и жени, док је био у болници, стално упадали у стан, пљачкали и пријетили да ће их одвести у логор или јавну кућу.
"Мојој жени су говорили да сам четник и да на то имају право, да имају наређење да од њих раде шта хоће, па чак и да их одведу на стрељање. Показивали су папир по коме имају одобрење", рекао је генерал Ковачевић.
Он каже да су, захваљујући комшиници муслиманки, успјели тек 9. августа да изађу из Сарајева на сигурну територију.
Извор: Срна, Спутњик