latinica  ћирилица
12/05/2017 |  08:20 ⇒ 14:47 | Аутор: РТРС

Нова сједочења о монструозностима Азре Башић

Саслушањем свједока Тужилаштва БиХ у Суду БиХ данас је настављено суђење Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године.
Суђење Азри Башић - Фото: РТРС
Суђење Азри БашићФото: РТРС

Свједок Тужилаштва БиХ Загорка Кузмановић рекла је данас да јој је супруг Миле, који је био заробљен у Дому ЈНА у Дервенти 24. априла 1992. године, испричао да је Азра Башић малим ножем пресјекла гркљан Благоју Ђурашу.

У наставку суђења Башићевој за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године, Кузмановићева је пред Судом БиХ навела да је током заробљеништва њен супруг највише страховао од оптужене Азре Башић.

Суду је објаснила да се са супругом видјела три мјесеца након заробљавања, када јој је испричао шта се дешавало са српским цивилима из насеља Чардак у Дому ЈНА у Дервенти.

"Када сам га видјела, на глави је имао 28 повреда од ножа, одсјечен дио уха, одсјечене прсте на ногама и рукама. Највећи страх претрпио је од Азре, која га је ударила у полне органе и хтјела да га осунети. У том моменту неко је повикао `војвода` и она је отишла до Ђураша. Супруг ми је рекао да га је Азра убила малим ножем, да му је пресјекла гркљан", испричала је Кузмановићева.

Свједок је изјавила да су је са комшијама из Чардака, међу којима су били Хрвати и муслимани, 25. априла 1992. године, заробили припадници Ријечке бригаде ХВО-а, те након раздвајања хрватских и муслиманских мушкараца на једну, а Срба на другу страну, жене Српкиње одвели у село Поље и затворили у поткровље једне куће.

"У тој кући сам видјела до паса голе мушкарце. Сви су били крвави, модри и отечени од батина. Једва сам препознала Илију Ћука. Ту су нас испитивали, мене су питали за мужа који је прије рата био у резервном саставу милиције", испричала је Кузмановићева.

У наставку свједочења испричала је да су све жене одведене, осим њих три, "жене четника", које су поново испитиване.

"Док су саслушавали Мирјану Поповић, пустили су касету са које су се чули крици, а нама двјема су рекли да је кољу. То је било право психолошко убијање. Предвече су нас одвели у подрум Дома војске у Дервенти, гдје сам у једној просторији видјела своје мјештане, а иза паравана `никакве жене`, које су на смјену чувала два стражара", навела је Кузмановићева.

Кузмановићева је, између осталог, рекла да се Башићева "каубојски" понашала и да је видјела крвавих руку, те испричала како је ослобођена.

Свједок Тужилаштва Мирко Ножица, бивши предсједник Општинског одбора СДП-а у Дервенти, испричао је да је у Дервенти почетком априла 1992. године владао хаос, да су Срби из града отишли у села на српску територију, а Хрвати и муслимани остали у граду.

"Ја сам остао у својој кући до 4. маја, када сам одведен у Дом ЈНА, а одатле у логор Рабић. Једини разлог што сам затворен био је што сам Србин. Заробио ме комшија, војни полицајац Јасмин, који је са припадницима Ријечке бригаде патролирао и пљачкао српске куће у граду. Из њихових разговора сам закључио да су се сви плашили Азре Башић, једине жене која се тада појавила", испричао је Ножица.

Оптужену Башићеву свједок је упознао прије заробљавања, када је она дошла до куће Луке Голуба код којег је био. Рекао је да је изгледала као "нормална жена, а не чудовиште како су је описивали војници".

"Лука и ја смо пили кафу, а када је дошла и њу смо понудили, што је прихватила. Тада јој је пришао Лукин пас и почео да њуши њене панталоне на којима је било трагова осушене крви. `Њуши, њуши, то је крв четничког војводе, њега сам јуче заклала`, рекла је тада Азра, а ја сам стекао утисак да се тиме поноси", испричао је Ножица.

Он је додао да је касније у логору сазнао да је заклала његовог кума Благоју Ђураша, са којим је некада и радио.

Бивши љекар у Дому здравља у Дервенти Мирко Шаран рекао је да су 27. априла 1992. године, док је био на послу, по њега дошла два дервентска Рома, ставила му лисице на руке и одвела у Дом ЈНА јер је, како му је речено, давао лијекове људима на Чардаку.

"Ноге су ми се одсјекле када су ме довели пред врата на којим је писало `Затвор ХОС-а`. Угурали су ме унутра, а ја још не могу да се опоравим од онога што сам унутра видио. То је била мала просторија са огледалима, упрскана крвљу. У њој су били полуголи искасапљени и измасакрирани људи, које сам кроз полумрак прегазио. Шутјели су, а неки су полушапатом говорили како су дан раније доведени", испричао је Шаран.

Он је рекао да су му испричали како је Азра из Ријеке на свиреп начин убила Благоју Ђураша и како је тукла и малтретирала остале заробљенике.

"Сваког дана су некога изводили и премлаћене на декама враћали у подрум. Требало је то преживјети, остати нормалан. Сви смо чекали када ће на нас доћи ред, а Ђураша смо сматрали сретним јер је брзо завршио. Њега сам знао, некада смо заједно радили и био је узор у колективу и угледан у граду", рекао је Шаран, који је након 15 дана превезен у Рабић, након тога у логор у селу Поље, те размијењен након 63 дана заробљеништва.

На крају свједочења изјавио је да Азру Башић никада није видио, те да би волио да је није видио ни данас.

Азра Башић је оптужена да је као припадник ХВО-а од 26. априла до почетка маја 1992. године у просторијама Дома ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима.

Суђење ће бити настављено 26. маја.

Извор: СРНА