РЕПУБЛИКА СРПСКА | 04/08/2010 | 11:57

СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ "ОЛУЈЕ"

Извор: РТРС  

На данашњи дан, прије 15 година, у нападу на подручје бивше Републике Српске Крајине у Хрватској и 13 општина у БиХ, хрватске и муслиманске снаге убиле око 2.650 и протјерале око 340.000 Срба.

Пусти снимак
ВИДЕО: Сјећање на жртве "Олује"трајање: 1:41
АУДИО: Сјећање на жртве "Олује" трајање: 3:32
ФОТО ГАЛЕРИЈА:   Сјећање на жртве "Олује"

У Храму Свете Тројице у Бањалуци данас је служен парастос погинулим српским цивилима и војницима у војној акцији "Олуја", у оквиру обиљежавања 15 година од прогона око 220 000 Срба из Републике Српске Крајине. Парастосу су присуствовали изасланик предсједника Републике Српске Синиша Каран, савјетник премијера РС Саво Лончар, представници Документационо-информационог центра "Веритас", делегације Народне скупштине РС, републичких невладиних организација, Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ, те породице несталих из Крајине. Након парастоса делегације су положиле вијенце на споменику погинулим борцима на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци, а затим је организован комеморативни скуп у просторијама Кола српских сестара. И у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос погинулим српским цивилима и војницима страдалим у "Олуји". Парастос је служио патријарх српски Иринеј, а поред Срба избјеглих из Хрватске присутни су били и председник Србије Борис Тадић и потпредсједник Владе Србије Јован Кркобабић. Патријарх Иринеј је позвао окупљене да се помоле за душе убијених Срба чија је "једина кривица била то што су били православни и што су били Срби". Прије петнаест година у војној операцији "Олуја", на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало близу 2.000 Срба, а протјерано око 220.000, док су у наставку акције БиХ, под називом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге, убиле још 655 и прогнале око 125.000 српских становника. Дан касније, 5. августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је прије "Олује" живјело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је бројала око 30.000 војника. Народ Републике Српске Крајине, више од 200.000 људи, натјеран је на повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избјегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства. Они који су остали, а ријеч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа. Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извјештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа. Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 670 цивила. "БРИОНСКИ ТРАНСКРИПТИ" Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског предсједника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану". Вјеродостојност транскрипта је потврђена, а на основу њих, Хашко тужилаштво је у проширеној оптужници против хрватских генерала Чермека и Маркача, оптужило "бројне именоване и неименоване, војне и државне дужноснике" за кривично дјело злочиначког удруживања с циљем "присилног и трајног елиминисања српског становништва из региона Крајина". Концепт рјешења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи "Беспућа повијесне збиљности", у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промјене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе". Туђман је прогон Срба након "Олује", којим је по његовом мишљењу завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године: "Српско смо питање, дакле ријешили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југословена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман. За злочине почињене у "Олуји" тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Суђење је у току, а тужилаштво је за Готовину тражило 27 година затвора, за Маркача 23, а за Чермака 17 година. Дан када је почела операција "Олуја" Хрватска обиљежава као државни празник, док исти датум расељени Срби посвећују сјећању на своје страдале сународнике. Хрватска је крајем јуна 1998. усвојила План за повратак избјеглица и прихватила принципе на којима је инсистирала међународна заједница, посебно УНХЦР. Поводом 15. годишњице страдања Срба у агресији Хрватске војске на Српску Крајину, у августу, 1995. године, испред Саборног Храма Христа Спаситеља у Бањалуци синоћ је прислужено 7 000 свијећа. У Банском двору отворена је изложба фотографија под називом "Егзодус Крајишника", која ће трајати до 11. августа. ШТРБАЦ РАЗОЧАРАН ПРЕДЛОЖЕНИМ КАЗНАМА ЗА ХРВАТСКЕ ГЕНЕРАЛЕ Директор београдског Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је данас да је разочаран предложеним казнама за хрватске генерале, којима се пред Хашким трибуналом суди за злочине почињене над Србима у војној акцији "Олуја". "Очекивали смо да ће бар за једног од њих бити предложена доживотна казна, јер 'Олуја' је, по многим стручњацима, једини догађај на подручју Хрватске која има капацитет геноцида", рекао је Штрбац новинарима у Бањалуци. Пред Хашким трибуналом суди се хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу. ХРВАТСКА СЛАВИ ДАН ПОБЈЕДЕ Премијерка Хрватске Јадранка Косор честитала је грађанима Хрватске празник Дан побједе и домовинске захвалности и Дан бранилаца који се обиљежава 5. августа, када је 1995. године окончана акција хрватске војске "Олуја". "С поносом се сјећамо најсјајније побједе Хрватске војске над политиком агресије и окупације", пише у честитки премијерке Косор коју преноси агенција Хина. Косор јучерашњу изјаву србијанског предсједника Бориса Тадића о Олуји као злочину који се не смије заборавити оцијенила је ничим новим и већ виђеним. Рекла је да је том акцијом коначно војно побијеђена великосрпска Милошевићева политика. Било би добро да и у Србији тога коначно постану свјесни, сматра Косорова. Члан Предсједништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић упутио је честитку предсједнику Републике Хрватске Иви Јосиповићу и грађанима Републике Хрватске поводом 15. годишњице акције Олуја и , како се тај догађај у хрватској обиљежава, Дана побједе и домовинске захвалности Републике Хрватске. “Задовољство ми је и част да Вама и грађанима Републике Хрватске могу упутити искрене честитке поводом Дана побједе и домовинске захвалности, дана највеће хрватске војне побједе у Домовинском рату, којом сте на најбољи начин показали како се бране домовина и вриједности слободног демократског свијета", наводи се, између осталог, у честитки Жељка Комшића.
О.Б.

ФОТО ДАНА

ВИЈЕСТИ - АРХИВА
ПОНУТОСРИЧЕТПЕТСУБНЕД