Тражење у рату несталих лица у БиХ-одавно постало политичко питање (ВИДЕО)
Ешалони истражилаца надахнутих ревизијом блиске нам историје, потрошени милиони марака, а намјенског новца све мање, и деценијска назадна идеологија о злочинцу и жртви, по други пут убијају већ убијене Србе!
Злогласна јама Казани – гробница је, према писаним свједочењима у нашем посједу, и до стотину сарајевских Срба.
Ексхумирано је укупно 29 тијела. Посљедњи пут, сада већ далеке 2000. године истражиоци су се спуштали у утробу ове злогласнице.
А онда је на њене ободе спуштена сарајевска тушта и тма. Деценију и по, породице убијених вапе да се ексхумација настави.
Узалуд!
Тужилаштво БиХ – досије "Казани" не отвара!
На захтјеве за наставком ексхумације, тужилац Муниб Халиловић тражио је "чврсте доказе" и додатне аргументе, да та јама скрива још костију!
Није му било довољно то што је, примјера ради, пронађен само један фрагмент убијене Марине Комљенац. И нити један њеног сурпуга Радослава. А заједно су одведени из свог дома.
Да ли тужилац Халиловић и његови ментори монструозно очекује да породице саме по јами скупљају кости и доносе им у климатизовану просторију, није јасно!
Казани као синоним, за све започете а незавршене ексхумације! И за Алипашин мост гдје је фингирана потрага најмање четири пута почињала.
Оног тренутка када су пронађени фрагменти костију Слободана Оџаковића и дефинитивно је обустављена.
Учинио је то млађахни истражилац Тужилаштва БиХ Елдар Јахић. Исти који се својски потрудио да сваки педаљ Томашице, касније, буде прекопан.
И баш као према вапајима породица српских страдалника, недопустиво игнорисање Тужилаштва, већ годинама је и према захтјевима и ургенцијама српског члана Колегијума директора Института, Милутина Мишића.
- Десетине ургенција, десетине захтјева, десетине ургенција на ургенцију, нажалост чак се не удостоје да нам одговоре. Имам утисак да њима у Тужилаштву БиХ, нико није рекао да "Срби могу бити жртве ратног злочина. каже Мишић.
Мишићеве ургенције, неријетко слиједиле су експресне контра-ургенције "колеге" му из Колегијума – вјечног директора у потрази само за Бошњацима, Амора Машовића. Или Машовићевог послушника Марка Јуришића.
Примјера је много – попут тузланског Козловца, гдје су грађевинари пронашли људске кости. Претпоставка - српске.
Но умјесто постулата Кривичног, примијењен је Аморов "закон"! У контра-ургенцији са Машовићевим потписом, Институт као "дрштво једног лица – вјечног директора" одустало је од ексхумације, па људске кости дуже од годину газе људи и животиње.
Анархични двојац Машовић – Јуришић на наше позиве мјесецима не одговара. И бх. Тужилаштво питања игнорише! Раније су се правдали како за ексхумације довољно новца немају, а намјенска из ИПА фондова, некажњено су трошили за куповину луксузних аутомобила.
И истовремено у ладицама скупљали захтјеве за ексхумације! Пракса "скупљача" није промијењена, тврди Мишић: "Има ексхумација које су од 2009. године на чекању. То је један проблем, а други је што укупно негдје око 140 захтјева који су сад у Тужилаштву БиХ непроцесуирани."
Неке друге захтјеве, међутим, Тужилаштво ревносно обрађује. И налаже ексхумације! У првих пет мјесеци ове године, збројили смо, чак 50 ексхумација је извршено.
Претпоставка је да су пронађена тијела само осам Срба. И она још неидентификована.
Зато ће, само 11. јула и само пут Сребренице посмртни остаци 10 пута више страдалих Бошњака.
Казани, Козловац, Сарајевска депонија, Алипашино поље или мост, Озрен, Јама Радача, годинама чекају Аморово или одобрење неког другог Машовића!
А Тужилаштво БиХ, ратн "Аушвиц" за Србе које ни властито двориште још прекопало није, ћути!
И у властитом глибу, тоне и дубље од дна.