Откривен споменик Мехмед-паши Соколовићу (ФОТО)
Споменик је откривен у присуству предсједника Републике Српске Милорада Додика и идејног творца Андрићграда режисера Емира Кустурице.
Говорећи на свечаности књижевник Матија Бећковић поручио је: "Добро дошао, Бајо, потоњи Мехмед-паша Соколовићу" , и свим присутним пожелио срећан Видовдан.
Бећковић је подсјетио да је пет стотина година морало да прође, да Бајо, потоњи Мехмед паша Соколовић дође у свој завичај и да види своју камену задужбину и да за сва времена заустави своје бронзане очи.
"Пет стотина Видовдана је прескочио док се вратио тамо одакле је кренуо да докаже да се од завичаја и од свог народа нико и никад није заувек раздвојио", истакао је књижевник.
Споменик, подвлачи Бећковић, који је себи и о свом трошку подигао Мехмед- паша није повезао само двије обале ријеке Дрине и два свијета, него је "прекобачен" и преко свих провалија и предрасуда прошлих и будућих времена.
"И овог Видовдана бронзани везир гледа унапред и не обазире се уназад. И, као да се више нада и снатри оном што ће бити, него о ономе што је било. Стигао је из далеке будућности да се придружи онима чије време тек долази", каже Бећковић.
Начелник Општине Вишеград Младен Ђуревић захвалио се је Додику, Павловићу, Кустурици и Бећковићу за реализацију овог пројекта, истичући да је ово "наставак културе сјећања, чији је зачетник Емир Кустурица".
Слободан Павловић је рекао да је и њему и његовој супрузи Мири велика част и задовољство што су били у прилици да Вишеграду поклоне споменик Мехмед-паши Соколовићу.
Према доступним информацијама, Соколовић је поријеклом Србин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи, близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато - помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.
Као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У "данку у крви" одведен је у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају гдје остаје 13 година.
Мехмед-паша Соколовић познат је и као Мехмед Високи.
Он је одведен у раном добу као дио османског система сакупљања хришћанских дјечака који ће бити одгајани да служе као јањичари.
Ови дјечаци су били приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добили прилику да се укључе и напредују у османском царском систему.
Мехмед-паша Соколовић био је један од бројних који су направили завидну каријеру и доспјели до положаја Великог везира.
Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу, 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, описан у делу "На Дрини ћуприја" Иве Андрића, који је за овај роман добио Нобелову награду за књижевност
Он је подигао и три моста на просторима садашње у БиХ и један у Црној Гори - Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.
У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.
Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.
Вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.
Извор: СРНА