Народни посланици о нотарима- узимају превисоке накнаде (ВИДЕО)
Нотари узимају превисоке накнаде, сагласни у републичком Парламенту. Због тога је, кажу посланици, било случајева да грађани иду у Федерацију, како би добили јефтиније нотарске услуге.
- Према информацијама које ја имам, поједини нотари у Бањалуци имају промет милион марака мјесечно, каже Радован Вишковић из СНСД-а.
- Просјечна максимална примања нотара у БиХ су 500.000 марака у бруту. Да ли је то много или не? Гледајући из угла министара и посланика, колико примају, ипак је много, истакао је Антон Касиповић, министар правде Републике Српске.
Клуб СНСД-а је зато предложио закључак којим би Скупштина обавезала Владу да преиспита уредбу која регулише нотарске накнаде.
Клуб СДС-а закључком тражи од Владе да у року од 90 дана именује нотаре, у складу са Одлуком о одређивању броја нотара, јер их сада, кажу, има много мање него што је потребно.
- Нотари су добили монопол на државним пословима, грађани скупљу услугу, а држава је остала без прихода. То је монополистичка каста над овим пословима, нагласио је Вокота Говедарица из СДС-а.
За многе је била спорна и одредба којом се старосна граница за обављање послова нотара помјера на 70 година.
- Хајде да идемо у те измјене сљедеће године. Нека стоји 90, 100 година, али хајмо повећати број нотара, смањити услугу и рећи да немају ексклузивно право склапања уговора само нотари, а знамо да немају никакву одговорност ако уговор није ваљан, каже Дарко Бањац, СДС-К.
Влада ће се закључком изјаснити о годинама старости, до којих нотар може обављати дјелатност, али ће и анализирати уредбу о нотарским накнадама, најавио је министар Касиповић у завршној ријечи.
Рекао је да ће свима који су положили нотарски испит бити омогућено да раде и да ће ускоро бити организована и нова полагања.
22.35- Предсједник Комисије за концесије Републике Српске Раденко Ђурица најавио је да би до краја године требало да буде усвојен нови закон о концесијама.
У завршној ријечи о извјештају Комисије за концесије Републике Српске о раду и финансијском извјештају за прошлу годину, Ђурица је навео да ће тим законом Српска морати да буде приступачнија инвеститорима, јер није ријеч само о концесионој накнади, већ и новим радним мјестима.
Он је нагласио да је приоритет заштита јавног интереса, те прихватио сугестије народних посланика да Комисија мора више бити на терену и вршити контроле.
Народна скупштина Републике Српске претходно је изгласала повреду пословника након што је народни посланик Адам Шукало констатовао да Влада Српске није испоштовала закључак Народне скупштине од прије годину дана да достави информације о свим концесијама од првог закона из ове области.
Потпредсједник Владе Српске Антон Касиповић најавио је да ће ујутру бити обављене консултације у Влади, те да ће на сутрашњем наставку засједања посланике обавијестити о томе када ће тражене информације Влада доставити.
Сједница Народне скупштине биће настављена сутра у 10.00 часова разматрањем Извјештаја Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске о ревизији финансијских извјештаја Јавног предузећа "Робне резерве Републике Српске" за 2015. годину.
22.32- Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Жељка Стојичић изјавила је да је улога Комисије за концесије, као регулаторног тијела, веома важна јер прати, надзире и спроводи политике дефинисане документом о додјели концесија, тако да промовише привредне и друге могућности за улагања путем концесија.
Стојичићева је навела да је од 2004. до прошле године потписано 109 уговора о концесији, којима је предвиђена изградња хидроенергетских објеката, затим 101 уговор којим је предвиђена изградња и кориштење гасовода, геотермалних вода, изворске воде и слично, а из области пољопривредног земљишта потписано је 56 уговора.
Она је нагласила да су у Извјештају Комисије за концесије Републике Српске о раду и финансијски извјештај за 2016. годину наведени и одређени проблеми, који изискују потписивање анекса уговора.
Стојичићева је додала да је у прошлој години наплаћено 44,4 милиона КМ концесионих накнада, те да је Комисија навела да има случајева да одређени концесионари не плаћају, или не у потпуности, концесиону накнаду.
Посланик Српске радикалне странке Републике Српске Миланко Михајилица рекао је да се не може очекивати да буде финансијских средстава за многе области ако се не наплаћује кориштење природних ресурса.
"Није довољно да се констатује да се не поштује Закон о концесијама, да су концесионе накнаде мале. Зашто се не раскидају концесиони уговори?", упитао је Михајилица.
Он је закључио да је потребно одговорно приступити промјени тренутног стања, те донијети закон о кориштењу природних ресурса, као и документ који дефинише концесиону политику.
Посланик СДС-а Наде Планинчевић сматра да је евидентно недомаћинско понашање у области концесија, односно да се годинама експлоатишу природни ресурси без плаћања концесија.
"Одакле нам право на овакав однос због будућих генерација?", упитао је Планинчевић
21.12 - Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић изјавио је да је критична ситуација када је ријеч о плаћању концесионе накнаде у пољопривреди, те навео да укупна накнада на годишњем нивоу за концесију на пољопривредно земљиште износи 750.000 КМ.
"Подстицаји су 60 милиона КМ. Ова Влада никада није довела у корелацију плаћање концесионе накнаде и подстицаје у пољопривреди", рекао је Станић током расправе о финансијском и извјештају о раду Комисије за концесије Републике Српске за прошлу годину.
Он је додао да се подстицаји дају предузећима која не плаћају концесиону накнаду.
"Како то да ниједна локална заједница нема у потпуности ријешено питање концесија на земљиште", упитао је Станић.
Посланик НДП-а Здравко Крсмановић каже да је Република Српска мала заједница, која не може да покрене производњу без квалитетног кориштења ресурса.
Он сматра да се неадекватно користе ресурси, попут шуме или шљунка, без плаћања концесионих накнада.
"Пљачка је када неко краде ресурс без плаћања концесионе накнаде", истакао је Крсмановић.
20.00 -Предсједник Комисије за концесије Републике Српске Раденко Ђурица изјавио је вечерас да је износ уплаћених концесионих накнада прошле године био већи за више од 15 милиона КМ у односу на 2015. године. Представљајући у Народној скупштини Српске финансијски и извјештај о раду Комисије за концесије за прошлу годину, Ђурица је рекао да је ово повећање резултат тога што је у прошлој години закључен већи број уговора о додјели концесије у односу на 2015. годину.
У прошлој години закључено је 18 уговора о додјели концесија из разних области.
Закључено је укупно шест уговора о концесији из области коришћења пољопривредног земљишта и водног добра.
У области коришћења пољопривредног земљишта износ уплате концесионе накнаде у буџет Републике Српске био је већи за 186.966 КМ, што је резултат повећаног обима контрола и активности у вези са коришћењем концесионих добара.
Комисија за концесије у прошлој години извршила је укупно 29 провјера рада концесионара.
Провјере су извршене у области енергетике, минералних ресурса и пољопривреде. У вези са тим извршена је провјера рада концесионара или су достављени извјештаји концесионара о реализацији концесионих уговора.
Након контрола Комисије за концесије и Пореске управе у прошлој години је био примјетан континуирани наставак незнатно већег износа уплате у области приређивања игара на срећу.
19.00 - Народна скупштина Републике Српске размотрила је Приједлог стратегије управљања отпадом за период 2017-2026. година која је основни документ којим се одређују дугорочни циљеви управљања отпадом.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је да су у односу на нацрт прихваћене примједбе које се односе на кориговање нумеричких података о броју становника Српске, као и на реализацију заједничке депоније на подручју општине Рогатица, а за коју је предложена депонија "Рудине".
18. 00 - Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Жељка Стојичић изјавила је да је циљ измјена Закона о заштити од пожара Српске додатна безбједност грађана и имовине.
Она је рекла да је превентива кључни фактор у уређењу ове законске материје, те да предвиђа и едукацију дјеце и омладине у заштити од пожара.
Стојичићева је навела да је овим нацртом закона истакнута и потреба дугачијег начина рада ватрогасно-спасилачких јединица.
Посланик СНСД-а Сњежана Келечевић сматра да је потребно извршити другачију расподјелу средстава када је ријеч о ватрогасним јединицама у односу на садашњу којом је дефинисано да 40 одсто иде Ватрогасном савезу, а 60 одсто јединицама локалне самоуправе.
Према њеним ријечима, јединицама локалне самоуправе треба дати веће надлежности у процјени ризика од пожара и у складу с тим вршити расподјелу средстава која би служила за техничко опремање ватрогасних јединица.
Посланик СНСД-а Игор Жунић рекао је да овај нацрт закона доноси новине као што су прописивање обавеза јединицама локалне самоуправе да формирају димњачарске службе, обавезе власницима објеката у којима се окупља већи број лица да спроведу адекватне мјере заштите од пожара, а уводи се и термин ватрогасци - спасиоци.
Он сматра да је потребно узети у обзир и сазнања лица са терена која би се могла уградити у текст овог закона, као и да је потребно увести физичку провјеру за лица која се примају за рад у ватрогасним службама.
17.15 - Народна скупштина Републике Српске наставила је са радом након редовне паузе расправом о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о заштити пожара.
Представник Министарства унутрашњих послова Републике Српске Срђан Обрадовић је прије паузе, образлажући овај акт, рекао да је анализом ефеката примјене постојећег Закона о заштити од пожара уочена потреба за измјену и допуну појединих норми, да би се на што бољи и ефикаснији начин достигли циљеви који су се жељели постићи његовим усвајањем.
15.23 - Разлози за доношење измјена и допуна Закона о заштити од пожара односе се на потребу прописивања обавезе власницима објеката у којима се окупља већи број лица да спроведу адекватне мјере заштите од пожара за које је потребна сагласност МУП-а, те обавезе за јединице локалне самоуправе да формирају димњачарске службе.
Представник Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске Срђан Обрадовић, образлажући Нарцт закона о измјенама и допунама Закона о заштити од пожара у Народној скупштини Српске, рекао да је анализом ефеката примјене овог закона уочена потреба за измјеном и допуном појединих норми да би се на што бољи и ефикаснији начин достигли циљеви који су се жељели постићи његовим усвајањем.
Он је додао да су разлози и у повећању одговорности пројектаната заштите од пожара и пројектантских кућа које израђују елаборате мјера заштите од пожара, подизање нивоа свијести о заштити од пожара код дјеце и омладине прописивањем обавезе за предшколске и школске установе за утврђивање и спровођење програма едукације заштите од пожара.
Обрадовић је рекао да се, ради повећања ефикасности гашења пожара, увидјела потреба за промјеном посебних услова за заснивање радног односа за ватрогасце на начин да се старосна граница смањи са 25 на 21 годину, те да се прецизније дефинише дјелокруг рада ватрогасно-спасилачких јединица, као и опис послова ватрогасаца - спасилаца.
Посланик Напредне Српске који дјелује у Клубу СДС-а Горан Ђорђић поставио је питање да ли димњачари који раде тај посао имају потребан сертификат, као и ко школује димњачаре, додајући да само у Брчком постоји једно одјељење које школује тај образовни профил.
У Народној скупштини Републике Српске у току је редовна пауза која ће трајати до 17.00 часова.
15.00 - Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Обрен Марковић изјавио је данас да је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о комуналним дјелатностима Српске мултидисциплинарног карактера са прихватљивим одредбама.
Он је навео током расправе у Народној скупштини Српске о овом акту да је предвиђено да се корисник обавезује да у сезони плаћа трошкове дистрибуције енергије и за вријеме за које није преузео енергију, а коју је дистрибутер довео до његовог мјерног уређаја.
Марковић је нагласио да је то добра одредба, те ће у неком законском рјешењу оваква ствар бити дефинисана и код водоснабдијевања.
Посланик Напредне Српске који дјелује у Клубу СДС-а Горан Ђорђић рекао је да би се могло десити да се овим законом амнестирају лица која су постављала такозвану кабловску канализацију, а да претходно нису прибављени потребни документи.
Посланик СДС-а Стево Јоксимовић рекао је да овим актом нису прецизно дефинисани начини заштите потрошача.
Посланик ПДП-а Миленко Вићановић навео је да је радна верзија овог нацрта закона усаглашена са Савезом општина и градва Српске и да су прихваћене њихове одређене сугестије.
14.14 - Помоћник министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Миладин Гаћановић рекао је да нова законска рјешења у области комуналних дјелатности траже изградњу нових топлана и прелазак на коришћење нових енергената, првенствено био-масе, те изградњу постројења која раде на принципу когенерације.
Гаћановић је у Народној скупштини Републике Српске рекао да су током примјене Закона о комуналним дјелатностима уочени одређени проблеми у раду појединих комуналних предузећа, првенствено оних која се баве производњом и испоруком топлотне енергије.
Образлажући Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о комуналним дјелатностима, он је навео да су промјене и због учесталих захтјева корисника гријања за престанак коришћења гријања, односно искључење са градских система у зградама гдје постоји јединствен техничко-технолошки систем и етажна својина.
Гаћановић је навео да су у ранијој пракси у зградама били сада технички превазиђени системи гријања који не омогућавају мјерење испоручене енергије за сваког етажног власника, нити је искључење са система гријања једноставно и јефтино.
Према његовим ријечима, постоји и питање како заштити кориснике комуналнх услуга и обезбиједити да давалац комуналне услуге квалитетно обавља комуналну дјелатност за коју је основан одлуком локалне заједнице или која му је повјерена, те да корисник добије онај квалитет услуге који му се и фактурише.
Гаћановић сматра и да се овим актом власнику не ограничава право избора, штити се животна средина и успоставља већи степена енергетске ефкасности.
14.00 - Посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Перица Бундало рекао је да је честа пракса да одредбе закона нису у складу са Уставом Српске, те упитао шта ће Влада Српске предузети да се такве ствари више не дешавају.
Бундало је навео да таква пракса нарушава дигнитет не само предлагача, већ и Народне скупштине која усваја законе.
"Ово је лоша пракса која је посљедица незнања, немара, нестручности или нерада оних који се баве овим послом", рекао је Бундало током расправе о Нацрту закона о измјени и допунама Закона о судовима.
Посланик СРС Републике Српске Миланко Михајилица сматра да је забрињавајућа чињеница да је у посљедње двије године за 16 закона утврђена неуставност.
Посланик Социјалистичке партије Драган Ристић рекао је да Клуб ове партије предлаже закључак којим се обавезује Влада да у буџету за наредну годину планира средства за рад Основног суда у Невесињу чиме би били обезбијеђени материјални услови за рад овог суда који би почео са радом 1. јануара 2018. године у новом организационом облику.
13.45 - Министар правде Републике Српске Антон Касиповић рекао је да се измјени и допуни Закона о судовима приступило због одлуке Уставног суда Републике Српске којом је утврђено да један члан закона није у сагласности са Уставом. Касиповић је рекао да је уклоњена неуставна одредба, те се прецизира да Врховни суд Српске обезбјеђује јединствену примјену прописа, а с тим у вези се прописује и у којим случајевима се сазива сједница одјељења Врховног суда.
"Уставом Српске прописано је да Врховни суд обезбјеђује јединствену примјену закона, а правна схватања заузета на сједницама одјељења суда представљају један од инструмената за обезбјеђивање јединствене примјене закона и принципа једнакости странака пред законом", рекао је Касиповић образлажући Нацрт закона о измјени и допуни Закона о судовима.
13.20 - Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Јасна Лукић рекла је да је Нацртом закона о гасу проширена надлежност Регулаторне комисије за енергетику. Проширена је надлежност у сегменту надзора над примјеном правила рада оператера система, посебно у приступу и коришћењу система и додјели капацитета, као и надзора над правилима за управљање и расподјелу капацитета интерконекције.
Она је навела да су с циљем смањења административних баријера за пословање и стимулисање привредних друштава за обимније инвестирање у ову област, побројане дјелатности за које су енергетски субјекти обавезни прибавити дозволу и да је продужен период на који се ова дозвола издаје.
Посланик НДП-а Крсто Јандрић сматра да је овим законом требало обухватити и производњу, складиштење и дистрибуцију течног нафтног гаса, који ће у наредном периоду бити све значајнији енергент.
13.10 - Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је пред посланицима Народне скупштине Српске да се Нацртом закона о гасу уређује начин организовања, регулација и функционисање сектора природног гаса, услови за уредно, квалитетно и сигурно снабдијевање купаца природним гасом, те приступ тржишту.
Ђокић је додао да се уређује и начин обављања дјелатности транспорта, дистрибуције, складиштења и снабдијевања природним гасом на територији Републике Српске.
У образложењу овог нацрта наведено је да су дјелатности у сектору природног гаса - транспорт и управљање транспортним системом, снабдијевање природним гасом, као и снабдијевање природним гасом у обавези јавне услуге, те дистрибуција и управљање дистрибутивним системом, складиштење и управљање системом за складиштење природног гаса и управљање постројењем за течни природни гас.
13.00 - Министар правде Републике Српске Антон Касиповић рекао је да је Приједлогом закона о измјенама и допунама Закона о нотарима Српске јасно прописано који посао нотар обавља. Касиповић је у завршној ријечи у Народној скупштини Републике Српске о овом приједлогу закона рекао да ће се Влада Српске изјаснити закључком о питању година старости до којих нотар може обављати дјелатност, као и да ће Влада са више аспеката анализирати уредбу о нотарским накнадама.
Он је додао да из свих дискусија "треба вредновати напор оних који су својевремено у Српској предлагали и усвајали Закон о нотарима и успостављање нотаријата као преноса овлаштења са Републике, гдје су постигнути одлични резултати".
"Важно је констатовати да су неки људи на вријеме видјели да Република Српска мора рјешавати ово питање. Али, то не значи да су сва донесена рјешења досегла прави и дефинитиван циљ и функцију нотаријата онако како то желимо", нагласио је Касиповић.
Посланик СДС-а Недељко Гламочак у име Клуба СДС-СРС Републике Српске предложио је закључке према којима Народна скупштина задужује Владу Српске да у року од 90 дана именује нотаре у броју како је то утврђено Одлуком о одређивању броја нотара, као и да предложи нови закон о нотарима којим ће бити регулисане и накнаде за рад нотара.
Посланик НДП-а Драган Чавић рекао је да је увођење нотаријата у значајној мјери растеретило судове, посебно у предметима на које су странке дуго чекале на рјешавање, али да су се у пракси појавиле одређене ствари које треба мијењати.
11.34 - Шеф Клуба СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Радован Вишковић предложио је данас у име тог клуба закључак којим би Народна скупштина обавезала Владу Српске да преиспита уредбу којом се регулишу нотарске накнаде.
"Ако је Србија ријешила то питање тако да се при овјери уговора плаћа држави постотак од 20 до 30 одсто вриједности уговора, онда није спорно да се тако нешто уведе и код нас", рекао је Вишковић током распаве о Приједлогу измјена и допуна Закона о нотарима Српске.
Посланик Самосталног демократског српског клуба Дарко Бањац рекао је да треба направити конкуренцију међу нотарима и да се овај клуб противи продужетку рада до 70 година живота јер за то нема основа.
Посланик СРС Републике Српске Миланко Михајилица сматра да је оно што нотари уплаћују у буџет у форми пореза на добит мали износ и да би то питање требало регулисати на начин како је то ријешено у Србији.
Посланик ПДП-а Бранислав Бореновић навео је да се овим актом предвиђа увођење нотарског помоћника и оцијенио да предлагач закона увођењем те категорије нема намјеру расписивања нотарских испита и расписивање конкурса за нотаре.
Посланик НДП-а Драган Чавић навео је да је пракса показала доста недостатака у овој области, што доводи до потребе да се мијења закон, као и да често нотари непотребно врше одређене услуге.
11.00 - Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Душица Шолаја сматра да би требало регулисати питање нотарских накнада јер нису прилагођене ситуацији у Српској, али ни другим накнадама, које су често "веће него примања која имају изабрани званичници". Шолаја је током расправе у парламенту о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о нотарима апеловала да се ресорно министарство након усвајања овог закона позабави овим питањима како би те накнаде биле реално мање.
"Често је и случај због високих накнада грађани одлазе у Федерацију БиХ да траже нотарске услуге", додала је Шолаја.
Посланик СНСД-а Радован Вишовић рекао је да има информацију да поједини нотари у Бањалуци имају мјесечни промет и од милион КМ.
Вишковић је поставио питање за ресорно министарство колико мјесечно зарађују нотари, посебно у Бањалуци, и колико их има, те ако је тачна информација коју он има о промету појединих нотара, да би и Народна скупштина онда требало да се позабави тиме путем законске регулативе.
Посланик СДС-а Миладин Станић сматра да су нотари повлаштена класа у Српској и да се суштина промјена Закона односи на то да нотари могу обављати дјелатност до 70 година живота.
Он је додао да се овим законом не рјешавају суштински проблеми нотаријата, наводећи и да падају уговори које су нотари сачинили, те да у том случају нотари морају надокнадити штету странци.
Посланик СДС-а Недељко Гламочак сматра да овим законом треба да буде ријешена позиција нотара, те да свака локална заједница мора имати нотара, као и то да мора бити донесен закон о нотарској тарифи.
10.30 - Образлажући приједлог Закона о нотарима, министар правде Републике Српске Антон Касиповић рекао је да се промјене односе на поједностављивање нотарског испита, јачање одговорности нотара и усклађивања овог са Законом о насљеђивању.
У првом дијелу засједања, Касиповић је рекао да је овим измјенама и допунама предвиђено да се старосна граница нотара помјери на 70 година јер мали број лица има положен нотарски испит, а посљедњи избор нотара вршен је прије три године, док је у међувремену један број нотара напустио службу.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Дневним редом предвиђено је и разматрање Нацрта закона о гасу, Нацрта закона о измјени и допунама Закона о судовима Републике Српске, као и Нацрта закона о измјени и допунама Закона о комуналним дјелатностима.
Посланици ће разматрати и Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о заштити од пожара, те Приједлог стратегије управљања отпадом за период од ове до 2026. године.
У наставку сједнице требало би да буде разматран и извјештај Комисије за концесије Републике Српске о раду и финансијски извјештај за 2016. годину.
Влада Српске повукла је Консолидовани извјештај о извршењу буџета Републике Српске за прошлу годину.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да ће дан за гласање бити у четвртак, 6. јула.
Пренос сједнице Парламента Српске можете пратити на РТРС плус.