Галијашевић допунио кривичну пријаву против Мектића
Галијашевић у тужбу наводи да је Драган Мектић, са позиције министра безбједности, злоупотребио положај и овлаштења тако што је оптуживањем лица које није починило овај злочин помогао непознатом починиоцу ратонг злочина на Озрену да избјегне заслужену казну због ритуалног одрубљивања глава око 192. српска војника и цивила, што је потврђено пресудом Хашког трибунала у предмету Расим Делић и доказано за 65. лица.
У тужби се подсјећа да је Мектић тврдио да је у овим злочинима, на Возући, учествовао Џевад Галијашевић иако како твди Галијашевић никада, ни у рату ни послије рата, није био на том подручју.
"Лице за коју је Драган Мектић рекао да сам ја, у постројавању на Гостовићу је Елведин Шехагић Динко из Какња, командант Трећег Маневарског батаљона, који је похваљен за учешће у операцији напада на Возућу, као и Абу Меали командант Одреда ел Муџахедин, затим Диверзантска јединица Сеада Рекића и на трећем мјесту, јединица капетана Елведина Шехагића", наводи Галијашевић.
Галијашевић подсјећа да је насилно мобилисан у такозвану Армију БиХ 05.11.1992. године без икаквих права, као и да је претходно, од јуна 1992. године, био ратни заробљеник у логору КПЗ Зеница, јер се није одазвао мобилизацији.
Он оптужује Мектића и Перицу Станића (директора Агенције за истраге и заштиту) да су организовали и контролисали четири логора у Прњавору као и да Мектић у Министарству безбједности, као стручног савјетника, држи Длакић Аднана који је, како тврди Галијашевић, прије него што добио отказ у СИПИ, откривао тајне и достављао их команданту јединице “Зулфикар“, генералу Нихаду Бојаџићу. Такође, Галијашевић наглашава да Мектић незаконито прислушкује многе јавне личности, судије и тужиоце и злоупотребљава информације из ОБЕ и СИПЕ, без обзира на пресуду Уставног суда БиХ.
Због тога, Галијашевић предлаже Тужилаштву БиХ да донесе Одлуку о провођењу истраге против Драгана Мектића због ометања правде и посредног помагања стварним извршиоцима ратних злочина, као и да покрене истрагу ратног злочина у општини Прњавор те улози полицијских руководилаца Мектића и Станића, у овим злочинима.