Српски повратници у Дрвар живе у ФБиХ, а раде у Српској (ВИДЕО)
Дрварчани се боре за опстанак на својим огњиштима. У тој борби многи од њих једини спас, како би зарадили за живот, видјели су у тридесетак километара удаљеном Источном Дрвару, у Републици Српској.
Шумари, полицајци, медицински радници, али и запослени у локалној управи - сви путују из Дрвара у Источни Дрвар. Тако свакодневно по два пута прелазе ентитетску границу.
Петар Лукач само је један од оних који живе у Дрвару, а раде у Источном Дрвару. Код приватника је тешко опстати, а посао у државној институцији у Кантону 10, за Петара је недостижан.
- Посао у државним институцијама имају Хрвати, пошто је то њихов кантон. Јако мало Срба ради у тим институцијама, можда мали број у општини, али у јавним предузећима, попут Електро или поште, Срба нема. Хрвати из Ливна, Книна, Широког и не знам ни ја одакле све, долазе и раде овдје, "ископавају" их, само да Срби не дођу - тврди Лукач.
Предсједник Владе Кантона 10 Иван Јозић информације о начину запошљавања у државним институцијама, каже, нема. На наше питање да ли ће се позабавити том темом, одговара да сигурно хоће.
Док се они, који би требало не позабаве због чега мјеста за Србе нема у државним институцијама и предузећима у Дрвару, између осталих, стотинак повратника путује и путовaће на посао у Шумско газдинство Источни Дрвар. Плате и здравствено осигурање за ове људе - долазе из Републике Српске.
- Наше годишње издвајање је негдје око два милиона КМ, а узмите да од 107 стално запослених радника око 90 одсто живи у федералном Дрвару - каже Милош Бјељац, дирекор ШГ Источни Дрвар.
Да је Република Српска једина нада, свјесна је и Милка Иванковић, начелница општине Источни Дрвар. Иванковићева каже да је Источни Дрвар окосница развоја и опстанка Срба у федералном Дрвару.
- Могу само да захвалим и да сви будемо захвални што имамо ово парче Дрвара у Републици Српској. Да није тога, не знам да ли би уопште људи Срби из Дрвара могли опстати у овој општини. Јако је тешка ситуација и ови послови злата вриједе за дрварски народ - истиче она.
Мишљење дијели и дипломирани економиста по струци Далиборка Граховац. За Далиборку посла није било у федералном Дрвару, ипак срећу је пронашла у сусједном Источном. Сваког дана путује из једног ентитета у други. Опет, са осмијехом каже да јој ништа није тешко.
- Ово је дио Дрвара, ми Источни Дрвар тако посматрамо. То је заправо један те исти Дрвар, само је раздвојен, али овај који припада Републици Српској нама је много битнији - каже Далиборка.
Како вријеме одмиче ови људи све више вјерују да је цијела прича политички осмишљена, како би сви они полако напустили федерални Дрвар. Ипак, има у њима нешто поносно и пркосно, типично за тај крај. Одлучили су да у дрварској долини опстану и остану.